Svedoci smo, i kao građanstvo i kao narod i kao svaki pojedinac od nas ponaosob da u poslednjih trideset godina prisustvujemo dekadenciji i slomu kulture, novinarstva, obrazovanja, informisanja i svega onoga što je neophodno kako bi imali kulturološki zdrav narod, sposoban za razmišljanje, rasuđivanje stvari ali i mladi naraštaj koji bi krasilo znanje, uspeh i optimizam.
1. Prošlost
Prošlost kao definicija poimanja stvari jeste upitna. Neki je idealizuju zbog svoje mladosti, neki zbog nostalgije ka određenom vremenu ali ono što jeste sigurno i nije idealizacija jeste to da mediji nisu bili odašiljač nepristojnosti, šunda i kića koji je uveseljavao široke narodne mase. Heroji nekih ranijih mladosti nisu bili rijaliti učesnici, starlete, kriminalci i kontroverzni biznismeni. Ne, nikako. Mladi su se ugledali na sportiste, na prave uzore iz porodice, na glumce, na istaknute umetnike.
Kako su mediji tada funkcionisali?
To ne možemo tvrditi sa sigurnošću jer veliki i primarni mediji su uvek u svrshi nekoga. Ali ono što jeste činjenica je podatak da nije bilo najnižih strasti. Kako na televiziji, tako i u pisanim medijima. Hiperprodukcija vesti nije postojala, broj vesti je bio manji, te su građani mogli da lakše procesuiraju ono što se dešava i ono što će se dešavati u vremenima koja dolaze. Samim tim, potreba za skandalima, tiražima, pompeznim naslovima i gotovo pornografskim i nasilničkim sadržajima. Ipak, lestvica je porasla, a potrošač medija želi sve češći osećaj nadraženosti i efekat šoka koji vest može da proizvede.
Programi za mlade su bili informativni, zabavni u kojima su mogli i da nauče nešto ali i da se smeju, bez agresivnog i nezdravog sadržaja koji je, vreme je pogasalo bio poguban za čitavu generaciju koja sada sazreva. To najbolje vidimo u školskim klupama i crnom hronikom koja sve više u svom heštegu ima pojam Vršnjačko nasilje.
2. Sadašnjost
Nije svetla. Mediji i novinari bez trunke empatije i sramote od svojih građana plasiraju najbrutalnije scene nasilja, pornografije i svega onog što se nalazi u talogu svakog društva. Ovde bi nekada, u vreme naših slavnih predaka takve stvari bile za osudu i na stubu srama, a sada su na tronu i zauzimaju prvo mesto, bez ikakve naznake da bi neko mogao da ih zameni. U medijima nam serviraju priproste novinarke koje se kao skupocenim perjem rasipaju svojim neznanjem i glupošću. Takođe, isti ti mediji nam serviraju ulične razbojnike i kriminalce.
Kako mediji utiču na naša najmlađa pokolenja?
I tu nastaje problem. Mlade devojke počinju da se ugledaju na starlete, i poprimaju informaciju kroz medije da ne moraju da budu pre svega pristojne, inteligentne i svoje osobe. Mediji im govore da kroz promiskuitet mogu da ostvare sve svoje snove i ambicije. Ne moraju da čitaju, ne moraju da znaju ništa o etici i moralu. Dovoljno je da se završi u nekom Rijaliti programu, a ostalo je na industriji zabave da proceni da li je zanimljiva i kolika je njena cena.
Dok dečaci, ne vide kao svog uzora npr. jednog Novaka Đokovića ili Stefana Milenkovića koji su svetski primer da odricanje i ulaganje svog vremena u nešto može biti plodonosno. Naravno, oni nisu jedini svetli primeri. Ima ih koliko hoćete, ali se nalaze na medijskim marginama. A primat preuzimaju oni koji propagiraju kriminal, promiskuitet, bahato ponašanje, a preko njega je, tako bar izgleda u medijima, samo nebo granica.
Pogrešni uzori sa TV prijemnika i Ju Tjub naloga kvare našu omladinu, i to uz naše odobranje, dok se pravdamo kako nemamo vremena i radimo više poslova i kako nismo krivi, i kako ne potiče to iz naše porodice, nalazeći krivce u društvu, u školi, u političarima.
03. Budućnost
S obzirom na to da su mediji sve agresivniji, senzacionalniji i da ne prezaju od bilo čega kako bi došli do željenog cilja, a to je novac, pregled i nova publika, ni budućnost istih se ne čini kao svetla. Kako mediji budu padali na niže grane, tako će i budući naraštaji sve manje imati kontakt sa realnošću i tražeći instant zabavu iza sebe će ostavljati još dekadentnija pokolenja, koja će posle ostavljati još dekadentnija. Dok se ne vratimo na kamen i vatru zbog samouništenja. Jer sa ovakvim medijima, nama neprijatelji ne trebaju. Sami sebi smo najveći, samo ne želimo to da priznamo dok glasamo za našeg favorita u Rijaliti programu, dok se bolesna deca leče SMS porukama.
Potrebna je javna i otvorena debata o promeni uređivačkih politika apsolutno svih medija u našoj državi i da dođe do neophodne smene generacija. Da pokušaju da urade popravni nove generacije novinara i urednika čiji je rad protkan moralnim kodeksom i koji zaiste žele dobro svom narodu, kao prave patriote a ne one koji su tamo samo retorički.
Zaključak
Na nama je da odlučimo kakvu želimo budućnost i kome ćemo pokloniti naše poverenje. Ovim medijima smo pokloniili poverenje, i već 30 godina neprekidno trpimo teror i nasilje zbog pogrešnog ukazanog poverenja.
Pozivamo građane da nam se javljaju, kako kroz komentare na sajtu, tako i na stranici i tako otvorimo javnu debatu o načinu uređivanja medija i šta bi bilo najbolje, kako za najmlađe, tako i za srednje i stare generacije.
K.B
