Zemlja čuda i nacionalista
Srbija je zemlja čuda. Taman kada pomislimo da su sva čuda svela, pojavi se novo. Još blistavije i još sjajnije. Ovo čudo je niklo iz riznice RIK-a, iz riznice nacionalističke, nazadne i primitivne Srbije- koja želi da vrati Srbiju u 13. vek, promovišući patrijarhat, zalažući se za primitivne stvari poput nošenja leševa kroz grad i uskraćivanja gej parada.
Biografija Nacionale Vacića
Da, govorimo o Miši Vaciću-predsedniku Srpske desnice i političaru koji je postao poznat zahvaljujući tome što je prelepljivao naziv Bulevara Zorana Đinđića nalepnicama Bulevar Ratka Mladića, o Miši Vaciću koji je postao poznat zahvaljujući tome što je Brankici Stanković i televizji B- 92 kada je pomenuta televizija pravila serijal o huliganima, navijačima i grupama koje su blisko povezane SPC-u. O Miši Vaciću koji je postao poznat javnosti na rušilačkim demonstracijama 2008. godine kada je raspirivao mržnju i podrivao nacionalističke ispade drugih mladih ljudi- kada je više puta bivao i uhapšen zbog svojih nedela.
Takođe, nalazi se na listi sankcija SAD, zabranjen mu je ulazak U BIH zadnjih 6 godina tokom obelezavanja događaja u Srebrenici. Zabranjen mu je ulazak u Crnu Goru tokom trajanja litija. Zbranjen mu je ulazak u Hrvatsku, zabranjen mu je ulaz u Makedoniju u toku obeležavanja Velikih bitaka iz Prvog svetskog rata i Prvog balkanskog rata.
Tokom obilaska ratišta u Novorusiji gde je išao više puta čuvao ga je Vagner, na ratište je putovao ruskim vojnim avionom, a inače je Vacic čest gost na intelektualnim skupovima u Moskvi i Petersburgu koji organizuju desnilari iz krugova bliskih Kremlju i intelektualci vezani za pokojnog Prigožina. Zabranjen mu je ulazak na Kosmet, a uprkos toj zabrani Miša Vacić je cesto viđen na teritoriji juzže srpske pokrajine. I takav čovek hoće da bude gradonačelnik Beograda?
Srpska desnica – pristojnosti šamar i pesnica
Njegov rad nije sankcionisan, a on je na slobodi. Njegov pokret nije lustriran nego je čak i prerastao u stranku- u Srpsku desnicu. Vacić i dalje raspiruje vatru mržnje, benzin ludila, seje otrov novih ratova na Balkanu, to radi bolje nego ikada i čini se da nema nameru da to prestane. A ne postoji niko ni ko će da ga spreči u svemu tome.
Njegova ekstremnost je tolika da ni najekstreminije partije na izborima ne žele da budu u koaliciji sa njim, zbog njegovih provokativnih i ultra-desničarskih stavova.
Vacić je sinonim svega onoga protiv čega se pristojna, kulturna, i građanska Srbija koja želi da živi normalno zapravo i bori. Sve ono što je mulj devedesetih izbacio na površinu, mutiralo je tokom dvehiljaditih godina i iz toga je izašao nacionalističkii idol- Miša Vacić.
On je za tradiciju, on je da Kosovo i Metohija budu sastavni deo Srbije, on bi da zabrani GEJ paradu, on je protiv zapošljavanja migranata u Srbiju, on je zagovornik velikosrpske politike od koje je odustao čak i jedini sertifikovani Srbin, a pod velikom sumnjom latentni Hrvat- Vojislav Šešelj.
Da se vojska na Kosovo vrati
Kao da ratova nije bilo dosta. Kao da zločina nije bilo dosta. Građanski Balkan i Srbija nisu stigli da odmore od ratova, a Vacićeva lista već poziva na novi okršaj, dok RIK ćuti, kao i čitava vlast ali i opozicija. Niko ne sme da kaže da njegova beogradska lista Da se vojska na Kosovo vrati direktno poziva na rat, huška na mržnju i daje do znanja da su Vacićeve ambicije mnogo veće od toga da bude samo gradonačelnik Beograda.
Narod Kosmeta koji je već u grču i strahu od Kurtijevog ludila, sada mora da brine i zbog novih ludila koja se pojavljuju iz Beograda- u obliku Miše Vacića i njegove sulude ideologija zbog koje bi svu našu decu koja su preko 18 godina strpao u vojna odela i poslao na Kosmet, u još jednu borbu koja bi ovoga puta sigurno po srpski narod bila i odlučujuća, jer znamo kako su Srbi prošli u državama gde su ih branili oni ljudi čiji je Vacić ideološki naslednik.
Šta želimo?
Da li na vlasti želite miljenika Rusije, koji ima sankcije Sjedinjenih Američkih Država? Da li su nam zaista potrebne zabrane Parade Ponosa? Da li je Beograd postao grad u kojem smo zaboravili Milana Mladenovića i Zorana Đinđića, a postaje grad Ratka Mladića, Miše Vacića i njima sličnih ideoloških kolega? To je na Beograđanima da odluče. Ali zbog njihovih prećutkivanja ove lista, građanski Novi Sad podiže glas i šalje Vaciću jasnu poruku a to je- NE. Dosta ste zagađivali i trovali Srbiju.
Bestidnost ovog izbornog procesa i banalizovanje izbornog procesa je dovedeno gotovo do apsurda. Da li želimo da se pobratimimo sa Donjeckom, a odustanemo od Evropske Unije?
Da li želimo Srbiju ponovo pod sankcijama, ponovo uz Rusiju, ponovo u ratu i ponovo u mračnom srednjem veku gde će glavni ideal biti to da se prošeta leš tzv. sveca po Beogradu? Da li želimo da gradonačelnik Beograda bude lizač kašika po crkvama u pauzama između raspirivanja mržnje? Da li želimo Beograd koji je svet, ili Beograd isipisan ćirilicom ili crkvenoslovenskim, kao da smo u manastiru ili na groblju?
Očigledno je da to želimo. I da nam nikada toga nije bilo dosta.
