DA LI SMO TO ZASLUŽILI KAO NAROD: 250 rijaliti učesnika u Skupštini Srbije zamajava i zaglupljuje građane

„Sedam zapovesti
1. Šta god da ide na dve noge je neprijatelj.
2. Šta god da ide na četiri noge, ili ima krila, je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
4. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme piti alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme ubiti ni jednu drugu životinju.
7. Sve životinje su jednake. „, Životinjska farma, Džordž Orvel

Svedoci smo, gotovo već dve decenije, a iz godine u godinu sve intenzivnije da su naši životi postali rijaliti programi i da sve ono što je zaista vredno, izvrgnuto ruglu i od toga pravimo svojevrsnu grotesku.

Piše: B.M

Ono što je ranije bilo zabranjeno da gledaju maloletni, postalo je apsolutno javno a da stvar bude još gora postali smo toliko željni krvi, nasilja i primitivizma da su na taj način počeli da nam se udvaraju političari.

Na televiziji su u udarnim terminima kriminalci, starlete, novinarke koje su uptine inteligencije i pametni, ali manir svih pomenutih su preuzeli političari, što postaje veliki društveni problem.

Skupština u suštini jeste najveći zakonodanavni organ naše države. U skupštini svih 250 poslanika zapravo predstavlja vlast i glas naroda, a ne samo oni koji su uspeli da formiraju vladu, što naši građani često zanemare, a mediji uglavnom to prećutkuju.

Valja napomenuti opet da 250 poslanika predstavlja građane Srbije, jer, tako nalaže parlamentarna demokratija. Ne možemo svi biti u skupštini, imati reč i onda damo glas za nekoga o kome imamo solidno mišljenje bar, jel, damo glas onome za koga mislimo da će nas predstavljati onakvima kakvi i mi sami jesmo i da će se zalagati za neke stvari koje su nama u životu od suštinske važnosti.

Da li smo mi zaista postali kao i tih 250 ljudi u skupštini, da li nas oni zaista verno predstavljaju, i da li su oni slika i prilika nas samih?

Da li smo postali ljudi koji ne dozvoljavaju drugima da završe rečenicu, koji upadaju jedni drugima u iste, koji bez argumenata galame, vrište, urliču i jurišaju jedni ka drugima zbog neslaganja u mišljenju?

Da li smo postali ljudi gladni senzacija, adrenalina a onda ti, kojima smo dali glas, poznavajući naš DNK dobro nam daju to što želimo i od svega režiraju jednu predstavu za narod?

Ili oni, ipak, od nas pokušavaju da stvore jeftino i priglupo biračko telo koje će prestati kritički da razmišlja i žele da nam udele svoju osobinu, a to je korumpiranost, i da od nas naprave izgladnele, alave i korumpirane ljude koje će uspesti da kupe, doduše, za manje para nego što se oni prodaju?

Odgovore bi trebali da potražimo sami, ali ono što jeste važno je to da narod nije dobro prihvatio rijaliti Skupštinu koja se odigrala pre nekoliko dana. Narod je shvatio da je u pitanju predstava sa kojom političari pokušavaju da ih zamajavaju, i da im odvrate fokus od sve većih računa, sve većih cena, dok se njih 250 kaobojagi mrze, a zapravo jedu elitnu hranu u jeftinom skupštinskom restoranu.

Jedni su tzv. vlast, drugi su tzv. opozicija, jedni su tzv. levi, drugi su tzv. desni i popunjvaju sve potencijalne rupe iz kojih bi moglo da nikne nešto zdravo, normalno bez obzira da li će to biti vlast ili opozicija.

Svaki zdrav vid pobune se ugasi, svaki protesti bivaju unapred osuđeni na propast, vođe protesta se uglavnom prodaju, a naivni ljudi nastavljaju da šetaju ulicama misleći da se bore za svoje ideale, dok se zapravo bore pojedincima koji bi da prebace procenat i uđu u Skupštinu, jer ne zaboravimo, osim plata u Skupštini, tu su i upravni odbori, ali i mesečni prihodi svake partije koja je prešla cenzus.

I na kraju se sve svede na apanažu i cenzus. Radi toga će se i tući i svađati na nacionalnoj frekvenciji, ali ne zapravo, nego više u stilu kečera, namešteno, kako bi lakoverni poverovali da tu postoje ideali.

Ne, ideali ne postoje. Sve više situacija u Srbij podseća na Orvelovu životinjsku farmu, gde se svinje odvajaju od ostalih i utvrđuju svoju vlast. Ipak, svinja kao svinja, na kraju će pojesti i samu sebe kada dođe do gladi.

Tada će se i građani probuditi, detabloidizirati i shvatiti šta su zaista važne stvari u životu.