PITAMO GRAĐANE: Da li ste i zbog čega za ukidanje Rijaliti programa?

Pokušavamo kao objektivno i nezavisno novinarsko udruženje na čisto da izvučemo one teme koje su od krucijalnog značaja, kako za naše građansko društvo, tako i za ona nacionalna pitanja.

Ono o čemu se još uvek nije povela javna polemika, a uglavnom se sve završavalo na besmislenim peticijama jesu Rijaliti šou programi i njihovi uticaji, kako na naša najmlađa pokloenja tako i na čitavo društvo.

U prošlost

Ništa novo nismo videli sa Rijalitijem. U doba Rimske imperije održavale su se bitke u arenama. Istini za volju, dešavalo se isto ono što i danas, samo drugačijim metodom. Borci u arenama su se prvo borili drvenim mačevima, da bi im tek kasnije dali prave mačeve, pa počeli da puštaju životinje na njih. Desili su se prvi izgubljeni životi, a narod je počeo to sa radošću da prihvata i da gleda. Ipak, za vreme vladavine Kaligule, interesovanje je opalo, pa se odigravanje bitaka u Areni otkazalo na otprilike dve godine, ali su isti projekti počeli da se izvode svuda po Evropi. Još uvek smo u prvoj fazi. Još uvek traje bitka sa drvenim mačevima, a ako ne reagujemo, u jednom momentu će se pojaviti pravi i tada će sve biti izgubljeno.

Kako je sve počelo?

Naizgled, jednostavno i naivno. Televizija B92 je početkom dvehiljaditih uvezla Rijaliti pod nazivom Veliki Brat, i platila ogroman iznos na čelu sa Veranom Matićem. Tiho, spontano, nesvakodnevno ali ipak je to otvorilo Pandorinu kutiju, iz koje, čini se još uvek nije izašlo najveće zlo. Ljudima se ne može pri kuvanju odmah odvrnuti visoka temperatura, jer bi toga postali svesni. I onda, po principu kuvane žabe, počelo je sa sladunjavim programom, ali ipak sa glasanjem ljudi iz čijih džepova je isplaćivan veliki deo projekta i ipak je uspevala da se izvrši distrakcija naroda da prestanu da misle o svojim problemima, već o problemima svojih junaka sa malih ekrana.

Više senzacije i više šoka

Kada je zlo pušteno na slobodu, pojedinci su shvatili da priča ipak može da ode mnogo dalje i da treba da se ogole sve emocije kako bi se zadovoljili svi životinjski nagoni koji postoje u čoveku. Rijalitiji su menjali svoj oblik, dužinu trajanja a senzacija se sve više pojačavala. Na TV ekrane su stupili neki novi junaci generacija koji nikada ne bi imali prostora da se vodilo računa o medijima.

Zbog čega bi kupovali strani rijaliti kada možemo da napravimo naš? Upravo to pitanje je postavio jedan od vlasnika televizija, a zatim to i napravio. Spustivši nivo pristojnosti i etičnosti ispod svih mogućih granica. Ali takođe polako.

Šta je ovo na televiziji?

I onda je počelo. Nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama dvadeset i četiri sata dnevno, gnusne psovke, uvrede, tuče ali i seks pod svetlima kamera su ušli u naše živote i postali nam nešto sasvim normalno i nešto sa čime smo se saživeli. Od običnog čoveka, do političara, svi su počeli da gledaju rijalitije i da šalju poruke za svoje favorite, tražeći još više nasilja, akcije kako bi se čulni nadražaji zadovoljili putem malih ekrana.

Lečenje dece preko SMS poruka

Tako je sve ono što je bilo vredno i moralno uglavnom zapostavljeno. Džepovi su napunjeni ljudima sa ivica margina, neobrazovanim i nepristjonim ljudima koji su postajali sve pogatiji i to iz našeg džepa. Direktor od jednih takvih televizija je i izjavio kako je narod jako glup što gledaju te emisije, ali on iskorišćava njihovu glupost. Zanemareni su i naši najmlađi. Za starlete i kriminalce je bilo novca, ali za naše mališane kojima je pomoć najpotrebnija, nije bilo novca. Počela su da se leče slanjem SMS poruka dok su se pomenute zvezde sve više i više bahatile.

Ne, narod nije glup

Naš narod nikako nije glup. Samo je medijski izmanipulisan svakodnevnom izlaganju neukusnom programu na kojem su se već iškolovale i odrasle neke generacije. To im je postalo folkor, svakodnevnica i način da se to sve ispravi postoji. Samo je potreban rad, trud i posvećenost onih koji zaista žele da izvrše edukaciju i vrate stanje na od pre. Ne trebaju nam neuke starlete i kriminalci kao zvezde. Potrebni su nam neki novi junaci, koji su zaista ogledalo onoga kakvi naši najmlađi treba da postanu. Nije problem ni u tome što su roditelji zaposleni, pa ostavljaju decu samu ispred malih ekrana. Toga je uvek bilo i biće.

Potreban je razgovor

Kroz naše kolumne se uglavnom ne potpisujemo jer iza njih stojimo kao redakcija i kolektiv, ali nikada nikome nismo držali stranu u istima. Delujemo kao jedno, delimo ista mišljenja a to je da debata treba da uđe u javni prostor, a pogotovo da u toj debati učestvuje običan narod zbog koga je prvenstveno ovaj sajt i otvoren. Kako bi mogli da međusobno razmene mišljenja i kako bi se takođe uvažilo svačije mišljenje, pa makar ono bilo i suprotno od njegovog neistomišljenika. Potreban je razgovor.

Kao kolektiv i kao eventualni korektiv koji želimo da budemo, otvaramo temu i pozivamo sve građane da se jave kroz komentare na našoj stranici ili u komentarima na sajtu. Niko neće voditi bolje društvo od nas samih. Potrebno je samo da iskoristimo tu moć, koje nismo ni svesni.

Redakcija portala Čitaj gari