NA ŠODROŠU ĆUPRIJA: Borci protiv civilizacijskih tekovina koji nisu pročitali Ivu Andrića

,,Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo”, govorio je Ivo Andrić, jedan od najvećih umova Balkana a između ostalog i dobitnik Nobelove nagrade.

Ipak, negde je zapelo u raskoraku koji traje čitav vek. Posle osamdeset godina od izrečenih misli, prema mnogima našeg najboljeg pisca, pojavila se grupa samozvanih buntovnika, intelektualaca kojima civilizacijska tekovina‐ most, ne odgovara. Zanimljivo da su upravo isti ti koji su sada protiv civilizacijske tekovine, zdušno bili glasnogovrnici za jednu drugu vrstu civilizacijske tekovine, u toku pandemije.

Što dovodi do velikog oksimorona i upitnika nad glavama svih građana Srbije. Možda Andrić i nije zaslužio Nobelovu nagradu, i njegova promišljanja o mostovima koja spajaju ljude, u lepim ili teškim vremenima koji koriste generacije posle onih koji su ih napravili i nisu istinita?

,,Život se troši i osipa, ali traje i stoji čvrsto kao na Drini ćuprija.”, jedan je od najpoznatijih citata kada su u pitanju mostovi. U današnje vreme, u Novom Sadu, ovaj citat bi, ironično rečeno mogao biti zabranjen i anatemisan kada su u pitanju samozvani borci za prirodu, demokratiju i ekologiju, pri tome uvažavajući samo svoje mišljenje, a nikako mišljenje ljudi koji razmišljaju drugačije od njih, uprkos tome što je većina ipak na onoj drugoj strani, nebitno kako se ta druga strana zvala.

Lokacija Šodroš, u Novom Sadu. Zaista, mesto gde ljudi iz Novog Sada i okoline dolaze da se opušte, uživaju i provode svoje slobodno vreme. Ipak, na njemu nema toliko prirode i zaštićenih vrsta kao što tzv. ekolozi predstavljaju javnosti. Mnogo više ekološkog značaja postoji u Novom Sadu, ali i u okolini samoga grada.

Ipak, kada se pročula vest da je upravo tu planirana izgradnja mosta, kako bi spojila dve odbale Dunava, prvenstveno radi saobraćaja i rasterećenja kada su u pitanju gužve u gradu, pogotovo kada su u pitanju tzv. špicevi, opet je počela da se događa situacija opisana u knjizi Na Drini ćuprija, koja nije bez razloga na samom početku teksta pomenuta.

I tamo su postojali tzv. revolucionari kojima nije bilo jasno zbog čega Mehmed Paša Sokolović pokušava da izgradi most, samo su pobunjenici tamo završavali na mnogo neslavniji način, nego ovde. Ruku na srce, i poduhvati su im zaista bili gerilski, za razliku od poduhvata ovih sada tzv. revolucionara koji čitav slučaj politizuju i žele da skrenu pažnju na sebe, zloupotrebljavajući one lakoverne, koji na kraju balade ispadaju korisni idioti, ne želeći to sebi da priznaju, davajući sebi predznak kako se oni bore za višu svrhu. Ipak, ovi glavni, kolovođe, znaju da je u pitanju samo šahovska partija na političkoj tabli lokala.

Igrom slučaja, kada se vratimo malo u istoriju most je u GUP ucrtan pre 71 godinu – što dovodi opet do oksimorona, jer su upravo ljudi sa tadašnje vlasti i njihova revolucija na neki način uzor ovima koji sada pokušavaju da naprave svoje male privatne revolucije, kako bi iz njih izašli kao profiteri.

Takođe, ne smemo zanemariti ni činjenicu da prethodna gradska vlast nije isključila taj projekat, ali im sada kada su tzv. opozicija taj projekat više ne odgovara i odlučili su da se hrabro pobune protiv izgradnje mosta, pozivajući upomoć savest, ekologiju i ljubitelje prirode koji su uspeli da odstrane iz svojih redova one prave ljubitelje prirode, a pripojili sebi samo sitne interesne grupe koje je, policijskim žargonom rečeno, lako presvući i prodati im parolu ili mantru koju će registrovati u svojoj retorici.

Kada se crta podvuče, i svede račun to otprilike izgleda ovako.

Tzv. protesti ostaju neuspešni, osim toga što bivaju povređeni i ljudi koji su topovsko meso onima koji žele da preuzmu vlast, ali bivaju povređeni i policajci, koji su u kapitalističkim zemljama, hteli mi to da priznamo ili ne, čuvari kapitala. Podvučena crta govori nam o tome da na svim stranama ima povređenih i da su samo kolateralna šteta za koju ne mare mnogo tzv. revolucionari.

Nekadašnji gradonačelnik Novoga Sada Miloš Vučević ih je nazvao lažnim ekolozima, i složićemo se da to jeste možda preoštra retorika. Jer u grupi od 30 ljudi većina su zapravo izigrani i nasamareni koji zaista misle da rade nešto svrsishodno ako izađu na Šodroš i počnu da protestuju. Ne uzimajući u obzir da, gde god su bili, poginuli su, slušajući vođe protesta kao što su Miran Pogačar i Brajan Brković, koji očigledno imaju samo višak vremena, ali i manjak ideja sa koje strane da napadnu vlast.

S obzirom da su ispisani redovi, neostrašćeni i pokušaj da se bude objektivan neće im u ovom tekstu biti otkriveno kako bi im bilo pametnije da ruše vlast, jer ne postoji savršena ali takođe, nema ni savršene opozicije.

Ipak, racionalnost ovaj put ide u prilog gradskoj vlasti, koja ipak veruje da je Ivo Andrić sa razlogom pisao o mostovima, dok tzv. revolucionarna gerila niže neuspeh za neuspehom, već toliko da im se rasipa i ono malo ljudi koji su dolazili da odbrane Šodroš od civilizacijske tekovine koju zovemo most.

Ko će odneti pobedu u ovom duelu, još uvek nije odlučeno, ali šta god da se desi, pisci koji budu stvarali u budućnosti imaće odličan materijal da na satiričan i duhovit način obrade ovu tematiku oko mosta na Šodrošu u stilu Monti Pajtona i Top liste nadrealista. Podsetimo se samo filma Posetioci, kada Žak Reno razbija televizor jer misli da je to đavolja naprava.

Da ovi redovi imaju nameru da budu zli i cinični, duo Pogačar i Brković mogli bi da se poistovete sa nesnađenim Francuzima koji iz srednjeg veka zahvaljujući teleportu dolaze u sadašnjost. Momci, nemojte biti u panici. To je ipak samo most. Pobuna ima smisao samo kada je konstruktivna, nikako kada je autodestruktivna a priroda će ostati sačuvana, bez obzira na vaše angažovanje jer… ,,Život se troši i osipa, ali traje i stoji čvrsto kao na Drini ćuprija.”