Kineski poslovi u Srbiji su u uzletu.
Kako konstatuje Nova ekonomija, ne samo da su Ziđin i HBIS vlasnici RTB Bora i Smederevske železare, ne samo da se grade i otvaraju fabrike od Linglonga do Mei te, već kineske kompanije sve češće preuzimaju i najkrupnije građevinske i infrastrukturne poslove, bilo da se radi o brzoj pruzi do Budimpešte, gradnji Beogradskog metroa ili premrežavanju Srbije novim putevima.
Upravo je ovo poslednje ovih dana i najaktuelnije, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na predstavljanju plana „Skok u budućnost, Srbija 2027“ kao jedan od glavnih projekata apostrofirao „Osmeh Vojvodine“, odnosno brzu saobraćajnicu koja bi trebalo da skrati vreme putovanja od Sombora do Kikinde, protežući se ravnicom u obliku „smajlija“.
Odmah za predsednikom, „Osmeh“ su sve češće počeli da pominju svi, od ministra građevine Gorana Vesića do vojvođanskog premijera Igora Mirovića, koliko ove nedelje.
Taj „Osmeh“, međutim, nije srpski nego – kineski. Kako je dogovoreno, put koji treba da bude završen do 2026. godine gradiće „China Construction Eighth Engineering Division“, kompanija kojoj je to i prvi posao u Srbiji.
Rok ipak treba uzeti sa rezervom, budući da je pre samo dva meseca objavljeno da će period izgradnje trajati pet godina, da bi se sada govorilo o maksimalno tri godine, čime bi se novi put uklopio u plan „Srbija 2027“, a bio bi završen i pre Ekspo izložbe.
Ali, dok se rokovi možda smanjuju, cena se povećava. Prema najavi predsednika Vučića, brza saobraćajnica Bački Breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-Nakovo, kako se zvanično zove, koštaće oko dve milijarde evra. Budući da je ova trasa duga 162 kilometra, to znači da će svaki kilometar novog druma koji ne dostiže ni do nivoa auto-puta, koštati više od 12 miliona evra, navodi Nova ekonomija.
Koliko je tih 12 miliona evra? Pa otprilike onoliko koliko košta drugi novi vojvođanski put, Fruškogorski koridor, gde je cena stala na 12,7 miliona po kilometru. Slučajno ili ne, ali i taj posao radi jedna kineska firma – „China Road And Bridge Construction“ (CRBC).
Slučajno ili ne, ali i za cenu te deonice stručnjaci su upozoravali da je uvećana čak duplo u odnosu na realne troškove gradnje.
A Fruškogorski koridor jeste auto-put, koji pritom uključuje i budući najduži tunel u Srbiji kroz Frušku goru.
Zašto je onda „Osmeh Vojvodine“ toliko skup?
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Novu ekonomiju objašnjava da ekonomski troškovi nikako ne mogu biti opravdanje.
„Izreka da se u Evropi za ugradnju u infrastrukturu koriste kvalitetni materijali, a u Srbiji nekvalitetni političari, svakim danom dobija nove dokaze i činjenice. Tih 12,2 miliona po kilometru je mnogo i za auto-put kroz ravničarski predeo, a kamoli za običnu magistralu sa dve trake. Prema COMPASS bazi podataka (koja prati troškove građevinskih radova širom sveta) za 2024. godinu, cena izgradnje magistrale kakvu predviđa ovaj projekat ide od 3,34 -3,78 miliona po kilometru. I to dolara, ne evra, tako da cena ide još niže„, kaže Dašić.
Ta cena vojvođanskog osmeha je zapravo i trebalo da bude mnogo niža. Predsednik Srbije, koji je pre nekoliko meseci obznanio da će ova magistrala sada koštati dve milijarde evra, pre samo četiri godine je najavljivao cenu od 430 miliona evra, i to „u nešto skupljoj varijanti“.
Obraćajući se žiteljima Zapadnobačkog okruga, Vučić je sredinom 2019. kako su objavile Novosti, izjavio da je put od Bačkog Brega koji bi vodio preko Sombora, Kule i Vrbasa, a odatle preko srbobranske, bečejske i novobečejske opštine do Kikinde i rumunske granice „nešto skuplja varijanta, koja bi koštala 420-430 miliona evra“.
„Postoji i jeftinija, da se rekonstruiše postojeći put Vrbas-Kula-Sombor, a da se brza saobraćajnica radi od Bačke Topole do Kikinde, koja manje košta i kraća je, ali povezuje manji broj naselja. Jednu od te dve opcije izabraćemo u skladu sa vašim interesima„, obećao je predsednik.
Obećanje je zaista i ispunio – izabrana je skuplja varijanta. I to mnogo skuplja. Od izjave u 2019. do izjave u 2023. cena je skočila skoro pet puta. Kako – ne zna se.
