Predložene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uskratiće Novi Sad za stotinak miliona dinara na godišnjem nivou.
Ovaj novac bi bio namenjen za poboljšanje bezbednosti na putevima.
U 2022. godini Novi Sad je imao nešto više od 100 miliona dinara na raspolaganju za ovu svrhu.
Vojvođanska prestonica nije jedina koja će ostati bez budžetskih prihoda koji su poticali od naplate kazni za saobraćajne prekršaje na teritoriji opštine, nego će to pogoditi sve lokalne samouprave.
Novac će se od sada slivati u budžet Srbije, bez garancija da će se novac naplaćen od kazni usmeravati za povećanje bezbednosti na putevima.
Vlada Srbije predložila je potpuno brisanje dosašanjih članova 17, 18 i 19 kojima je bilo propisano da se sredstva prikupljena od naplate kazni dele između republike i opština u odnosu 70:30, te da se namenski troše za poboljšanje uslova u saobraćaju.
Sem podele između dva nivoa vlasti, zakonski je bilo određeno da Srbija svoj deo deli tako da 75 odsto ode MUP-u, a 25 odsto za razne poslove na bezbednost saobraćaja. Takođe, opštine su prikupljeni novac delile na polovinu za popravke saobraćajnica, a pola za finasiranje rada tela za koordinaciju, kupovinu opreme za saobraćajnu policiju, razne preventivno-promotivne aktivnosti, unapređenje saobraćajnog vaspitavanja i obrazovanja, kao i izrade studija i projekata iz bezbednosti saobraćaja.
Ovim rešenjima u Zakonu, koji je važio od 2010. godine, bila je omogućena određena decentralizacija u raspodeli novca i davala se sloboda opštinama da odlučuju gde da troše sredstva kako bi poboljšali bezbednost saobraćaja na svojoj teritoriji, a sada se uvodi centralizacija.
Ovo dovodi do toga da se opštinama uskraćuje desetine miliona dinara. Nasuprot tome, u predlogu zakona piše da sav novac ide u budžet, a u narednom stavu zakona piše da se bezbednost saobraćaja finansira u budžetu na razdelu MUP-a, ali se ne precizira da će to biti baš sredstva od naplaćenih kazni nego je data opšta formulacija za budžetsko finansiranje.
U predlogu zakona se navodi i da će postojati „Nacionalni godišnji program“ koji će donositi Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova i uz to stoje birokratske formulacije da će se finansirati programi povećanja bezbednosti saobraćaja, što je poprilično širok opis.
Ipak, treba ukazati na to da je prethodnih godina bilo problema sa primenom dosadašnjih zakonskih rešenja. Mediji su u više navrata pisali o nenamenskom trošenju novca prikupljenog od kazni za saobraćajne prekršaje. Sredstva su odlazila na kupovinu nepotrebne opreme, finansiranje projekata edukacije koji se nisu sprovodili i slično. Međutim, lokalnim uprava sa malim budžeta taj novac je značio kako bi mogli da ulože u asfaltiranje ulica, popravku semafora ili krpljenje rupa.
Obrazloženje izmena je šturo i jedino što se navodi jeste da je dosadašnji sistem finansiranja bezbednosti saobraćaj postao neodrživ zbog izmena propisa o budžetskom sistemu.
