Zimski raspust za decu u Vojvodini danas se završava, dok za decu u ostatku Srbije traje još nedelju dana. Za sada nema informacija da li će raspust, zbog virusa, biti produžen.
Đaci na teritoriji Vojvodine u školske klupe se vraćaju 15. januara, dok njihove vršnjake u ostatku Srbije povratak čeka nedelju kasnije, 22. januara.
Među roditeljima đaka uveliko se spekuliše da li je zbog sve većeg broja obolelih od gripa, korone, RSV-a, i velikog kašlja moguće da zimski raspust bude produžen, piše Blic.
Produžetak raspusta se i ranije dešavao. Tako su đaci 2019. godine zbog epidemije gripa imali nedelju dana duži raspust, a slična situacija ponovila se 2020, kada je raspust produžen za četiri radna dana.
Epidemiolozi uveliko upozoravaju da nas najveći udar gripa očekuje upravo u januaru i februaru. Institutu za javno zdravlje Srbije prijavljeno je 9.143 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše kod dece vrtićkog i osnovnoškolskog uzrasta.
Kako je za „Blic“ nedavno objasnio dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotice, vrh talasa gripa u Srbiji nam tek predstoji. Dr Bohucki je još u oktobru najavio dolazak pojave tridemije, odnosno sudaru gripa, korone i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV). A tu je sada i veliki kašalj.
Ipak, dr Bohucki smatra da odluka o produžetku raspusta medicinski ne bi bila opravdana.
„Sa aspekta medicine raspust nikada nije imao efekta. Deca na raspustu ne ostaju u svojim kućama, već se kreću napolju i šire viruse“, navodi on.
Ipak, dr Bohucki napominje da je problem i kod nastavnika, koji kad se razbole odu na bolovanje, a još ako veliki broj đaka takođe ne pohađa nastavu zbog virusa, iz tog aspekta lakše je da se raspust produži kako nastava ne bi trpela.
Dr Dejan Jonev, pedijatar, smatra da bi odlaganje povratka dece u kolektiv zaista moglo doprineti da se virusi i bakterije manje šire.
„Produžetak raspusta ima smisla. Tu su trenutno aktuelna tri virusa: grip, korona i RSV, a ne treba zaboraviti ni veliki kašalj koji je bakterijska infekcija“, kaže dr Jonev.
Darko Eger, direktor OŠ „Kneginja Milica“ i predsednik aktiva direktora škola Novog Beograda, kaže za „Blic“ da je iz ugla prosvetara produžetak školskog raspusta poslednja opcija.
„Časovi se moraju nadoknaditi, a već smo imali dojave o bombama koje su proizvele nadoknade. Svakako je ‘Batutova’ reč poslednja. Najsvrsishodnije je da zaražena deca ne dolaze u školu, odnosno da odu lekarima i leče se kod kuće“, kaže Eger.
Eger potvrđuje da je mnogo veći problem oboleli nastavni kadar.
„Kada smo imali obolele u redovima zaposlenih bilo je teško organizovati nastavu, jer nismo mogli da obezbedimo zamene. Važan faktor je koliko radnih dana bi bilo izgubljeno, jer se sve mora nadoknaditi. Sa zdravstvenog aspekta svako produženje ispod nedelju dana nema svrhe, a sa prosvetnog je to mnogo“, kaže Eger.
U Ministarstvu prosvete za „Blic“ kažu da će, ukoliko dobiju preporuku Ministarstva zdravlja za produženje raspusta postupiti u skladu sa tom preporukom.
