Tržište nekretnina nastavlja da se stabilizuje i smiruje, a cene da usporavaju rast, rekla je Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda.
„Ako ne dođe do nekih većih potresa na tržištu i u svetu, sledeće godine mogu da se očekuju blaže korekcije cena nekretnina, odnosno pad od nekoliko procenata“, navodi Ivana Štrbac za RTS.
Navodi da je prosečan broj kupoprodaja u 2018. i 2019. godini bio oko 25.000 do 26.000 ugovora na kvartalnom nivou.
„To se promenilo posle pandemije i imamo prosečno 35.000 ugovora na kvartalnom nivou da bi u četvrtom kvartalu 2022. godine dostigao broj od preko 37.000 ugovora“, rekla je Štrbac.
„U ovoj godini vidimo da se broj ugovora na kvartalnom nivou kreće oko 30.000, što je i dalje značajno iznad predpandemijskog nivoa. Možemo reći da se na neki način stabilizovala ta izrazito velika i eksplozivna potražnja u prethodne dve godine“, ističe Štrbac.
Međutim, nije isto u svim državama i svim tržištima. Navodi primer Škotske gde je izašao izveštaj za drugi kvartal ove godine – kod njih se beleži pad prodaje nepokretnosti čak više nego u 2019. godine, pre pandemije.
Već treći kvartal zaredom beleži se međugodišnji pad broja kupoprodajnih ugovora i prometa.
To, kako kaže Ivana Štrbac, sa jedne strane može da znači da je došlo do pada tražnje i da će to na neki način dovesti do stabilizacije cena, što se i desilo.
„To vidimo na osnovu indeksa cena gde cene više ne rastu onom brzinom kako su rasle u prethodnom periodu. Sada vidimo jedno smirivanje, odnosno stabilizaciju i u nekim regionima je došlo i do stagnacije cena. Ako se ovakvi trendovi nastave i ne dođe do nekih većih potresa na tržištu i u svetu, mogu da se očekuju u sledećoj godini neke blaže korekcije, ali ja iskreno ne očekujem neke veće šokove“, objasnila je Štrbac.
Što se tiče cena, kaže da očekuje pad od par procenata, a ne kako pišu pojedini mediji pad od 20 procenata.
„Ja zaista ne verujem da je to realno, jer imamo i druge faktore koji utiču na cenu i na tržište. Recimo, odluka Narodne banke Srbije da se na neki način pauzira rast kamatnih stopa, može da ohrabri kupce da ponovo uzimaju stanove na kredit. A sa druge strane, imamo i značajan udeo ruskih državljana koji su živeli pod rentom, a sada se možda odlučuju za kupovinu stana“, kaže ona.
Kuća u Toskani
U medijima se moglo pročitati da, na primer, u vrednosti stana od 60 kvadrata u Beogradu u Toskani može da se kupi kuća od mnogo više kvadrata.
„Kada se priča o kupovini kuće u Toskani, to stvarno zvuči i romantično i zanimljivo i građanima verovatno to privuče pažnju, međutim, tržište uvek reaguje na odnose potražnje i ponude“, napominje Štrbac.
Prema njenim rečima, ono što se dešava u Beogradu je verovatno zato što je potražnja bila tolika da nije mogla ponuda da odgovori na nju.
„A svakako i tržište kuća na selu, recimo u Italiji nije isto i ne može da se poredi sa tržištem stanova u metropoli, u glavnom gradu jedne zemlje. Cene stanova u centru Milana u proseku su 10.000 evra po kvadratnom metru, u Rimu – 7.000 evra. Dakle, kuće na selu su tržište za sebe, u svakoj zemlji“, kaže Štrbac.
„Cene kuća u srpskoj Toskani, u Šumadiji su daleko niže nego cene stanova u velikim gradovima“, zaključila je Ivana Štrbac.
