Velika većina građana Srbije, tačnije 81 odsto od ukupnog broja ispitanih, protivi se uvođenju sankcija Rusiji, a isti procenat anketiranih je za dobre odnose s Rusijom, pokazalo je istraživanje agencije „Sprint Insajt“. Zanimljivo je da je 53 odsto anketiranih za članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, a za članstvo u EU samo 46 odsto.
Rezultati su predstavljeni danas u Beogradu.
Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je od 5. do 15. avgusta na reprezentativnom uzorku od 1.186 ispitanika i obuhvatilo je sledeće glavne teme: razumevanje koncepta nacionalnog interesa, članstvo Srbije u EU, status Kosova i Metohije, kao i korišćenje međunarodnog prava kao sredstva legitimizacije nacionalnih interesa. Istraživanje je izvedeno u okviru projekta „Nacionalni interesi Republike Srbije: od osporavanja do legitimizacije“, a podržao ga je Fond za nauku Republike Srbije.
U ime istraživačkog tima rezultate su saopštili docentkinja Ivana Radić Milosavljević, docentkinja Janja Simentić Popović, docent Milan Krstić, docent Stevan Nedeljković i vanredni profesor Miloš Hrnjaz.
O sankcijama Rusiji
Na pitanje „Da li bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji?“ 81 odsto ispitanika odgovorilo je sa „ne“, osam odsto sa „da“ dok je 12 odsto njih reklo „ne znam“.
O nacionalnim interesima
U okviru tematskog pitanja „Koliko su za vas navedeni nacionalni interesi važni?“ predstavljen je samo postotak odgovora u kojem su anketirani odgovorili sa „U potpunosti“ i „Uglavnom da“.
Tako je za 91 odsto anketiranih „Osiguranje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji“ važan nacionalni interes, a slede „Dobrosusedski odnosi sa državama u regionu“ sa 85 odsto i „Dobri odnosi sa Rusijom“ za koje je 81 odsto anketiranih.
Među važnim nacionalnim interesima su i „Očuvanje Republike Srpske kao entiteta“ (77 odsto) i „Normalizacija odnosa sa Prištinom“ (73 odsto).
Zanimljivo je da je 53 odsto anketiranih za „Članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji“, a za „Članstvo u Evropskoj uniji“ samo 46 odsto!
Na pitanje „Na koga bi Srbija trebalo da se oslanja u međunarodnim odnosima?“ 44 odsto ispitanih je odgovorilo „Rusija“, „EU“ – 17 odsto, „Kina“ – osam odsto, „SAD“ – tri odsto i „Drugi“ ili „Ne znam“ – 28 odsto.
O vojnoj neutralnosti
Građani su odgovarali i na temu vojne neutralnosti Srbije. Pitanje je glasilo „Kakav je vaš stav o politici vojne neutralnosti Republike Srbije“, a u potpunosti je podržava 37 odsto ispitanih, dok je uglavnom podržava njih 32 odsto. Uopšte je ne podržava pet odsto, a uglavnom ne podržava sedam odsto anketiranih. Njih 19 odsto odgovorilo je sa „Ne znam“.
O članstvu u EU
U prezentaciji istraživanja konstatuje se da su „na eventualnom referendumu po pitanju članstva u EU građani podeljeni“.
Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju protiv bi glasalo 39 odsto građana („Sigurno bih glasao protiv“ – 23 odsto i „Verovatno bih glasao protiv“ – 16 odsto), za članstvo bi glasalo takođe 39 odsto i to „Sigurno bih glasao „za““ 15 odsto i „Verovatno bih glasao „za““ 24 odsto. Na glasanje ne bi izašlo devet odsto anketiranih, a sa „Ne znam, ne mogu da procenim“ odgovorilo je njih 13 odsto.
O Kosovu i Metohiji
Važnost očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije podržalo je 64 odsto anketiranih (u potpunosti se sa time slaže 56 odsto a uglavnom 28 odsto). Za dva posto ispitanika to pitanje uopšte nije važno, uglavnom nije važno za tri odsto, dok je 10 odsto neodlučnih (niti da, niti ne), a jedan odsto ne zna.
