Zbog širenja slučajeva velikog kašlja u Beogradu je krajem decembra proglašena epidemija, a do 31. decembra zabeleženo je 909 slučajeva. Situacija se velikim kašljem alarmantna je i u regionu.
Prema rečima lekara, velike su gužve u ambulantama i domovima zdravlja, ali i zbog respiratornih problema i oboljenja, ne samo velikog kašlja.
Pedijatrica i načelnica DZ Čukarica Jelena Mitrović kaže za N1 da ovih dana imaju mnogo pacijenata koji boluju od različitih respiratornih bolesti.
„Tako je i sa velikim kašljem. Dete počinje, kao i kod bilo koje druge bolesti, da kašlje, kija, oseća se loše, može imati i temperaturu i ne mora, tek kad vidimo da simptomatska terapija ne pomaže, dođe do sumnje na veliki kašalj. Terminologijom se bave epidemiolozi, što se nas lekara, praktičara tiče, imamo prisutan povećan nadzor nad velikim kašljem, od trenutka kad postavimo sumnju, samo upute, obaveštavamo i Gradski zavod za javno zdravlje“, kaže ona.
Objašnjava i koji su simptomi velikog kašlja.
„Baš kao što mu ime kaže – kašalj koji ne prestaje, dolazi do zacenjivanja. Sva deca predškolskog uzrasta stalno kašlju, to prođe za nedelju dve, veliki kašalj kod koga napadi kašlja dovode do zacenjivanja, posle napada dete bude iscrpljeno, umorno, to nije ovaj kašalj koga viđamo svakodnevno u vrtićima“, objasnila je ona.
Dodaje da roditelj ne treba da odlučuju da li je u pitanju veliki kašalj ili nije, nego da dođu kod lekara, koji će sprovesti dalju dijagnozu.
Veliki kašalj, dodaje ona, ima jasan uzrok – to je bakterijska infekcija.
„Imunitet koji vakcinacija daje ne traje doživotno, već desetak godina. Mi odrasli smo prerasli sve vakcine, antivakcinalni lobi je napravio da gomila dece nisu redovno vakcinisana, kovid je napravio strah od vakcina, to je veliki problem, koji može da se premosti redovnom vakcinacijom. Neke zemlje daju tu vakcinu kao revakcinu na 10 godina. Rešiva je situacija, nema mesta panici. Odrasli nisu ugroženi, ni školska deca, ugrožena su odojčad koja nisu vakcinisana, mogu dobro da nagrabuse od ove bolesti. Zato i treba da se vakcinišemo, da zaštitimo najmlađe“, ističe ona.
Odojčad, naglašava, treba najviše da se štite, odnosno deca koja nisu dobila nijednu dozu vakcine.
„Dete tek sa dva meseca prima vakcinu, od rođenja do drugog meseca, apelujem na porodilje – nemojte se mnogo mešati, posebno ne sa školskom decom, kojima je istekao imunitet“, kaže ona.
