U Srbiji je popisano 3.600.000 stanova, a nastanjeno je njih nešto više od 70 odsto. U odnosu na popis iz 2011. broj napuštenih stanova povećan je za oko 10.000, na 123.000.
Najviše ih je u Zapadnoj, Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Prema podacima popisa, u Novom Sadu je više od 27.500 privremeno nenastanjeno, a nešto više od 1.000 stanova je napušteno. O tome opširnije možete čitati u tekstu 021.rs OVDE.
Šta je popis stanova pokazao na terenu?
Stanove ili kuće u kojima niko ne živi, ne obilazi niti ih koristi za odmor popisivači su upisali kao napuštene.
„Ono što smo želeli da utvrdimo ovim popisom jesu stanovi u selima, odnosno napuštene kuće. Napuštenih stanova u gradskim sredinama ima 20 odsto, što znači da je svaki peti stan popisan u gradskoj sredini“, ističe za RTS Dejana Đorđević iz Zavoda za statistiku.
Prema Zakonu, upravnik zgrade uz popis stanara mora da vodi i evidenciju stanova izdatih u zakup. U praksi je to, kažu, nemoguće. Upravnici zgrada objašnjavaju da nemaju pravo da ulaze u stanove, niti da proveravaju ko u njima živi, već da samo zastupaju njihove interese pri održavanju zgrade.
Profesionalni upravnik Uroš Đaković navodi da u jednom soliteru od 120 stanova na Novom Beogradu u čak sedam niko ne živi.
„Imamo situaciju da su napušteni stanovi u luksuznim zgradama. Imamo klijenta koji je kupio stambenu jedinicu, a živi u inostranstvu i ona je zapravo napuštena. Na moje pitanje zašto se taj stan ne izdaje, dobili smo odgovor da je jako mnogo novca investirano u sam ambijent, u sam nameštaj i materijal i da se vlasniku ne isplati da ga izdaje„, objašnjava Đaković.
Mnogo kuća i stanova je napušteno zbog nerešenih imovinskih odnosa, a postoje i prazni državni stanovi, za koje nema precizne evidencije.
„Izgleda da ljudi koji imaju višak novca, pa nekako moraju da ga negde ulože, kupuju stanove u kojima ne žive, a koje čak ne žele ni da rentiraju jer im novac ne treba. Onda dolazimo u situaciju da je to povećalo cenu stanova i tako napravilo veliki problem svim onim ljudima koji bi možda od svojih plata želeli da kupe stan“, kaže advokatkinja Jovanka Zečević.
Popis je pokazao da samo u Beogradu ima više od 10.000 napuštenih stanova.
„To vam je pola miliona kvadrata, a kada bismo to pretvorili u kapital – to je pet milijardi evra kapitala. Kod nas u Srbiji moguće je da se kupi nepokretnost i ako ste stranac. Kod nas u prestonici najviše su kupovali ljudi iz Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije i BiH„, kaže arhitektkinja Danijela Rabrenović.
Napominje da svi ti stanovi imaju vlasnika, bilo da je to privatno lice, firma koja je pravila stanove ili država.
„Država generalno treba da se pozabavi tim stvarima na mnogo studiozniji način, da se uradi jedna ozbiljna analiza„, navodi Rabrenović.
Španija je decenijski problem napuštenih stanova rešila smanjenjem poreza vlasnicima do čak 70 odsto, ukoliko ih rentiraju mlađima od 25 godina. Manji porez čeka i vlasnike koji nekretnine stave na raspolaganje državi u programu subvencionisanja socijalnih stanova. S druge strane, oni koji imaju više od četiri nekretnine imaju veći porez ukoliko im je neki od stanova prazan duže od dve godine.
