Svetski dan pice obeležava se 9. februara, u čast najpoznatijeg italijanskog specijaliteta.
Pica je vrsta jela koje potiče iz italijanske kuhinje (posebno iz napolitanske regije), a koja se sastoji od tankog, najčešće okruglog tijesta premazanog umakom od paradajza, na koje se zatim stavljaju razni dodaci, pre svega sir (izvorno mocarela), a zatim se peče u hlebnoj peći.
Pica je vrlo popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih osnovnih sastojaka te jednostavnosti pravljenja.
Pica nije nastala u Italiji, kako većina ljudi verovatno misli.
Ovu širom sveta popularnu i omiljenu „pitu“ izmislili su Grci ili Feničani u vreme kada su usavršili tajne mešanja brašna sa vodom. Prvobitna pica bila je u stvari hleb ili pogača koja se pekla ispod užarenog kamena, a premazivali su je uljem sa dodatkom biljnih začina.
Kada je nastala pica, teško je precizirati. Verovatno još u kamenom dobu. Paradajz, koji je danas osnova za gotovo svaku vrstu pizze u to vreme još uvek nije bio otkriven. Tek u XVI veku paradajz stiže u Evropu iz Amerike i tada uz pomoć ovog povrća nastaje pica približna onakvom kakvom je i danas znamo.
U XVIII veku ova pogača sa paradajzom stiže u Italiju, tačnije u Napulj i počinje da se proizvodi i prodaje na ulicama i trgovima. Konačno pod nazivom „pica“. To je bila veoma jednostavna pica koja je više ličila na hleb i vrlo brzo stekla popularnost kod siromašnog stanovništva Napulja jer je bila ukusna i jeftina.
I ko zna, možda bi sve na tome i ostalo da jednog dana 1889. godine, kraljica Margarita nije u toku svoje posete Napulja videla mnogo ljudi, pogotovo seljaka, kako jedu ovu veliku pogaču. Iz radoznalosti, iako to nikako nije bilo prikladno, kraljica je naredila da i njoj donesu jednu. Pošto joj se veoma dopala od svog glavnog kuvara Rafaela zatražila je da joj i na dvoru pripremi picu.
U čast kraljice, on je odlučio da napravi posebnu picu samo za nju. Bila je to pica sa paradajzom, mocarela sirom i svežim bosiljkom (da predstavlja boje italijanske zastave: crvena, bela i zelena) i nazvao je Pizza Margarita. Od istog momenta ona je postala kraljičina omiljena hrana, što je picu učinilo još popularnijom u italijanskom narodu. To je početak tradicije savremene pice, koja traje i dan danas ne samo u Napulju, već širom sveta.
Ubrzo su širom zemlje počele nastajati razne varijacije ovog specijaliteta, pa se recimo u Bolonji počelo dodavati meso u preliv, napolitanska pica postala je poznata po dodatku izmrvljenog belog luka, itd.
Kasnije, pica polako počinje da svojim neodoljivim izgledom i ukusom osvaja svet. U XX veku italijanski imigranti odnose picu i u Ameriku.
Danas svaka zemlja, grad, pa i picerija ima svoju verziju pice u skladu sa tradicionalno prihvaćenim ukusima.
