U restoranima i kafićima u Rovinju i okolnim primorskim mestima pretežno rade ljudi iz Srbije i iz Republike Srpske.
Broj radnika iz Srbije u Istri povećava se iz godine u godinu, a oni koji dođu uglavnom su zadovoljni, pa se vraćaju i sledeće sezone, kaže za portal N1 kuvar iz Beograda, koji je šef kuhinje u jednom rovinjskom restoranu.
Beograđanin s kojim je N1 razgovarao dobro poznaje prilike u istarskom ugostiteljstvu jer je pre dolaska u Rovinj radio nešto više od godinu dana u Puli, a prethodnih nekoliko godina proveo je kao kuvar u Poreču.
„U restoranu u Puli nije radio nijedan Hrvat, a zaposlenih je bilo više od četrdeset. Samo su vlasnici lokala Hrvati, sve ostalo su ljudi iz Beograda, Leskovca, Niša, Novog Sada, Vrnjačke Banje. Hrvati odlaze da rade u Irsku, Nemačku, Austriju, retko ko je ostao ovde. Još nisam doživeo da mi neko od konobara ili kuvara kaže da je iz Rovinja„, ističe sagovornik beogradskog portala, koji je zamolio da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, vlasnici restorana u Istri za plate samostalnih kuvara izdvajaju između 1.800 i 2.500 evra mesečno, dok šefovi zarađuju od tri hiljade evra pa naviše.
„Pomoćni radnici u kuhinji mogu da zarade 1.200-1.300 evra, dok serviri imaju platu 800-900 evra, plus bakšiš koji je u proseku oko 600 evra. Konobari uglavnom imaju platu između 1.000 i 1.500 evra, ali kad se uračuna i bakšiš mogu da zarade do tri hiljade evra mesečno. Ako je lokal baš dobar i ako imaju ‘žvaku’, konobari mogu da izađu i na četiri hiljada evra. Šankeri su plaćeni od 1.300 do 1.400 evra, a sa bakšišem to bude oko 2.000 evra mesečno„, kaže ovaj kuvar, dodajući da su svi radnici prijavljeni, ali da ne dobijaju svi celu platu na račun.
Uz platu, radnici imaju obezbeđen smeštaj i najmanje dva obroka dnevno, a radno vreme im je mahom dvokratno. Od juna do sredine septembra većina radi bez slobodnog dana, ali kuvar kaže da mu to nije problem jer je „već navikao“.
„U špicu sezone radi se po deset, neretko i 12 sati, dok je u predsezoni radno vreme kraće i obično je sedam-osam sati. Pre podne radim od devet do dva, a uveče od šest do jedanaest, kada se kuhinja zatvara. To je prilagođeno Italijanima koji poslednji jedu, oni dolaze na večeru između devet i deset. Nemci uvek stižu prvi, već oko šest, a posle njih Mađari„, objašnjava Beograđanin navike gostiju.
Nemaju svi pozitivno iskustvo sa radom na hrvatskom primorju, a jedna od njih je Beograđanka Mara, koja je sezonski posao našla u Poreču.
„Nisam zadovoljna mojim poslodavcem. Imala sam tu nesreću da mi zapadne jedna od gorih varijanti u poslu kojim se bavim, ali svakako ne planiram da se vraćam u Srbiju, već da nađem drugi posao ovde. Bavim se specifičnim poslom koji nema veze sa ugostiteljstvom, a to je animacija. Radimo i sa decom i sa odraslima, izvodimo različite predstave, angažovani smo i kao pomoćni plesači, a neretko obavljamo i neke sitnije fizikalije. Moja plata je 800 evra, što je ovde neki minimalac, a bakšiš nažalost nemamo„, navodi sagovornica portala N1.
Dodaje da joj je obezbeđen solidan smeštaj, ima tri obroka dnevno i jedan slobodan dan nedeljno. Za meštane ima samo reči hvale.
„Ljudi u Istri su potpuno kul i opušteni, nema nikakvih tenzija, niko te ne pita odakle si. Nikada nisam imala nijednu neprijatnost„, ističe Mara.
Menadžer poznatog beogradskog hotela kaže za portal N1 da ima veliki problem sa nedostatkom radne snage tokom letnje sezone jer, kako tvrdi, kuvari i konobari iz Srbije masovno odlaze da rade na hrvatskom primorju.
„U Hrvatskoj mogu da zarade od dve do tri hiljade evra, a mi ne možemo da ih platimo toliko. Nekoliko kuvara mi je reklo da im hrvatski ugostitelji isplaćuju po 500 evra i kada ne rade tokom zimskih meseci samo da bi ih zadržali za letnju sezonu„, ispičao je hotelijer iz Beograda.
Beograđanin Predrag je ovog leta posetio hrvatsko ostrvo Brač i kaže za portal N1 da je od meštana čuo da tamošnji ugostitelji teško nalaze radnike za platu manju od 1.500 evra, plus stan i hrana.
„Rekli su nam da su vlasnici lokala ovog leta angažovali veliki broj kuvara iz Srbije, uglavnom iz Beograda, a u restoranima i kafićima konobari su nas često usluživali na ekavici. Unosno može biti i čišćenje apartmana, moguće je zaraditi i do 100 evra dnevno jer se čišćenje jedne manje smeštajne jedinice naplaćuje od 25 do 30 evra„, navodi Predrag.
Kako kaže, treba uzeti u obzir i to da su cene na Braču prilično visoke.
„Pivo u restoranu košta oko pet evra, u prodavnici je između 1,6 i dva evra. Sendvič i burgeri su između pet i 12 evra, a cena jela u restoranu kreće se od 15 do 25 evra. Doduše, to su cene na ostrvima, koja su skuplja od kopna od 20 do 30 odsto“, kaže sagovornik portala N1, dodajući da je razmišljao i da uzme neplaćeno i ostane da radi na Braču do kraja sezone.
