Oružani sukobi među krijumčarima migranata u Srbiji postali su učestaliji od polovine prošle godine.
Pucnjave u šumama blizu naselja u kojima ima ubijenih i ranjenih zabrinjavaju meštane, dok oni koji se bave pitanjem migracija poručuju da krijumčarenje dobija nove razmere i da kriminalne grupe ne prezaju od sukoba, piše Euronews Srbija.
Najnoviji incident koji je zabrinuo lokalno stanovništvo ali i čitavu javnost u Srbiji dogodio se prošle nedelje kod mesta Hajdukovo u blizini Subotice. Upucnjavi je ubijen jedan Avganistanac, a još dvojica su ranjena. Nakon toga je policija pokrenula opsežnu akciju na teritoriji Subotice gde je otkrila 300 ilegalnih migranata, a zaplenjeno je orućje i municija.
Prošlog meseca, takođe u blizini Subotice, trojica migranata završila su u bolnici sa prostrelnim ranama nakon vatrenog obračuna dve grupe. Rafalna pucnjava čula se tada u intervalima u više naselja koja se graniče sa šumskim pojasom, odnosno granicom između Srbije i Mađarske.
U maju se u okolini prihvatnog centra u Šikari, kod Sombora, takođe desio obračun dve grupe migranata, a kako je preneo portal Soinfo jedna osoba je tom prilikom ubijena.
Đurović: Oružani sukobi učestali od polovine prošle godine
Kako za Euronews Srbija kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, sukobi vatrenim oružjem ovog tipa učestali su od polovine 2022. godine.
„Do polovine prošle godine nije bilo oružanih sukoba, ili su bili retki. Sada je ta situacija eksalirala i pokazuje da krijumčarenje poprima nove razmere, i radi se o kriminalnim grupama koje ne prezaju od sukoba“, kaže Đurović.
On podseća na to da problemi sa krijumčarima postoje od „mađarskog zida“, i od tada migrantima treba pomoć krijumčara kako bi prešli granicu.
„Sa ‘pušbekovima’ i nasiljem na granici od strane Mađara, ti ljudi teže prelaze i moraju da koriste krijumčare. Danas imamo ‘bum’ krijumčarenja jer su cene izuzetno visoke i može dobro da se zaradi. Naravno da su te mreže složene, i naravno da se onda se njihovi pripadnici na najnižem nivou sukobljavaju„, dodaje Đurović.
Naglašava da krijumčarske grupe nisu nužno i migrantske, već da u njima uvek ima i srpskih građana, a da su migranti kriminalci oni regrutuju druge, pa su najvidljiviji.
„Eskplozija oružanih sukoba je odraz borbi za teritoriju između tih grupa, i za ljude koje bi krijumčarili“, kaže Đurović.
Odgovornost i na zemljama EU
Pravnik Nikola Kovačević, govoreći o ovim sukobima, ističe da je važno napraviti razliku između migranata „u globalu“ sa jedne strane, i sa druge strane krijumčarskih grupa, odnosno organizovanog kriminala.
„Ne bih to nazvao sukobima migranata, već organizovanih kriminalnih grupa koje su internacionalnog karaktera. Bez sumnje, u njima učestvuju i državljani Srbije koji su i lokalni mafijaši, vlasnici hotela, hostela, a prema navodima medija koji nikada nisu oporvgnuti, i neki pripadnici policije“, kaže Kovačević.
Slično kao Đurović, i Kovačević podvlači da odgovornost imaju i zemlje članice EU sa kojima se Srbija graniči, dodajući da su njihove „nezakonite radnje“ takođe deo problema.
„Mađarska, Rumunija i Hrvatska svaki dan krše svoje Ustave i konvencije koje su potpisale, kada guraju izbeglice i migrante nazad u Srbiju bez ikakve pravne procedure, kršeći na taj način i srpski suverenitet i teritorijalni integritet“, kaže Kovačević za Euronews Srbija.
Time se, kako kaže, podstiče da je jedini način da se pristupi teritoriji EU, to da se migranti obrate kriminalnim grupama.
U prihvatnim centrima na severu nema kapaciteta
Kada je reč o migrantima koji su otkriveni u najnovijoj policijskoj akciji, načelnik Uprave direkcije policije Ivica Ivković je istakao da u prihvatnim centrima na severu zemlje trenutno nema kapaciteta, kao i da je jedan deo ljudi transportovan za Preševo, odnosno 240 iregularnih migranata.
Govoreći o tome kakve su inače prakse policije, Radoš Đurović kaže da policija, u pokušaju da rastereti sever zemlje, migrante često premešta u kampove na jugu Srbije, ali da to ne dovodi do rešenja problema.
„Kad ti ljudi dođu na jug, sutra plate krijumčara i pre policije su praktično na severu. Na taj način, policija šalje novac u ruke krijumčarima. To je apsurd, ne može Srbija da postane tampon zona za globalnu migraciju, To ne može da iskonstroliše nijedna zemlja„, ističe on za Euronews Srbija.
Dodaje da je potrebna solidarnost na Balkanu, pa da zemlje iz kojih ljudi dolaze prihvate deo tereta, ali da se moraju uključiti i zemlje u koje migranti idu.
