Česnica, koju često nazivaju i božićnim kolačem, okrugla je pogača koja je u srpskoj tradiciji neizostavni deo Božića.
Pravi se od pšeničnog brašna i peče se na Badnje veče ili rano ujutru na Božić, a njegovu pripremu mogu pratiti različita pravila i rituali, kao što je stavljanje novčića u testo prilikom mešanja.
Božićna česnica je jedan od najznačajnijih božićnih običaja u različitim krajevima Srbije i sprema se po raznim receptima, a dok se na nekim mestima lomi i jede na Badnje veče, u nekima se jede na sam Božić.
Bez obzira na sve razlike u običajima i pripremanju, česnica je jedna od onih tradicija koja ujedinjuje i okuplja ukućane oko trpeze.
Trenutak iščekivanja kada se češanj česnice slomi i pitanje kome će iz njega izvući novčić jedan je od omiljenih trenutaka proslave Božića.
PROČITAJ JOŠ
FOTO Podeljeni badnjaci Novosađanima ispred Gradske kuće: Dele se i u drugim opštinamaGradonačelnik Đurić čestitao BožićBadnji dan i Božić: Šta sve rade porodice koje poštuju običaje?
Česnica na jugu Srbije
Na jugu Srbije, česnica se, zajedno sa drugim tradicionalnim specijalitetima, sprema za Badnje veče.
Domaćica mesi česnicu na Badnji dan, a gnječi se na Badnje veče, pre večere kada se okupe svi ukućani.
Ko dobije parče česnice sa novčićem u njemu, veruje se da te godine nema problema sa novcem.
U česnicu može se staviti mali češnjak, a ako se izvuče, doneće zdravlje toj osobi. Osim toga, u česnicu može ući i zrno kukuruza ili list badnjaka, što simbolizuje dobru rodnu godinu.
Česnica u zapadnoj Srbiji
U zapadnoj Srbiji, kao i na jugu, česnica se sprema bez kvasca, a dodaje se zrno kukuruza za svinje i kokoške, zrno pasulja za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan dinar za kuću, a za sreću jedan do dva dinara. Zanimljiva je grana badnjaka, koja se u ovom kraju seče onoliko puta koliko gazda ima krava pre nego što je ubaci u česnicu.
Ovde se ujutru, na Badnji dan, peče česnica, a pre ručka ga domaćin i njegov sin lome. Kada razbiju česnicu na dva dela, ljube obe polovine, a zatim se ljube tri puta i polovice belog luka se dele ukućanima.
U nekim zapadnim krajevima Srbije, druga polovina belog luka se čuva za Srpsku Novu godinu i ponovo se deli po domaćinstvu.
Ostali delovi Srbije
U Novom Pazaru se česnica sprema na Badnji dan, a domaćica ga sprema posle doručka i za smesu koristi vodu koju iz kuće donosi devojka koja se udaje.
U ovu česnicu se stavlja i novčić, a onoga ko izvuče parče belog luka sa novcem sledi sreća.
Zanimljivo je da je u jednom delu Srbije, u Sremu, česnica slatka, a pravi se od oraha i veoma je slična baklavi. U nju se ubacuju i novčići, a služi se na Badnji dan posle ručka, kao poslastica uz čašu crnog vina.
Recept za česnicu
Za tradicionalnu česnicu biće vam potrebno 600 grama brašna, pola kesice praška za pecivo, jedna četvrtina kašičice sode bikarbone, dve do tri kašike ulja i malo soli po želji.
Prvo pomešajte suve sastojke – brašno, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. Dodajte malo soli i ulja, a zatim i mlake vode, koliko je potrebno da testo dobije konzistenciju hleba.
Posle toga zamesiti testo – ova pogačica se mesi dugo da se u njoj fino rasporede prašak za pecivo i soda, ali i da se malo digne. A po tradicionalnom receptu, onaj ko pravi česnicu „sakrije“ u testo novčić ili neki drugi sitni predmet, a onaj ko ga nađe doneće sreću.
Kada se česnica dobro promeša, stavlja se u okrugli pleh i oblikuje. Obično se na pogaču viljuškom formira krstić, pa se pogača peče oko pola sata, dok lepo ne porumeni. Nakon toga se deli na ukućane.
