Potraga za auto-mehaničarima je velika i teška, zarade i do 200.000 dinara, a ponuda minimalna.
Srbija, prema nezvaničnim procenama, ima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno.
Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ (UASS) kaže za RTS da majstori zarađuju bolje nego ranije, ali i objašnjava da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.
„Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da interesovanje za zanat auto-mehaničara nikada nije bilo manje. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole„, ističe Đurišić.
Navodi da deo problema postoji i zbog neuređenosti same branše, jer polovina auto-servisa posluje potpuno nelegalno, a situacija se nije mnogo izmenila u poslednjih 20 godina.
„To je mnoge auto-mehaničare nateralo da odu iz zemlje i potraže bolje uslove i pozicije na kojima će imati bolje plate. Korako po korak, došli smo do trenutnog stanja„, naglašava sagovornica RTS-a.
Marko Vučetić sa sajta Start potvrđuje da je ponuda poslova za auto-mehaničare na tržištu zaista velika, a da je aktivnost kandidata minimalna.
„Mladi se često odlučuju za poslove softverskih inženjera, više nego za zanate. To je problem koji se prelio na tržište rada. Možda se u narednom periodu stvari poprave, jer je činjenica da mladi vole i da čuju kolika je zarada, a kad saznaju da može da se zaradi i do 2.000 evra kao auto-mehaničar, to će im zvučati lepo„, kaže Vučetić.
Đurišić, ipak, naglašava da se opseg poslova auto-mehaničara promenio i da je potreban širi spektar znanja zbog razvoja automobilske industrije.
„Zato, posao auto-mehaničara i ne može da se nove zanatskim. Auto-industrija se menja na dnevnom nivou. Više je elektronike, dijagnostike i servisiranja vozila. Nije više reč samo o auto-mehanici„, navodi sagovornica RTS koja poskupljenje cena usluga u industriji vidi kao nužnost.
Ukazuje i da se puno ulaže u opremu i specijalne alate – mora da se ima posebna vrsta alata za određeno vozilo, model ili godište automobila.
„Puno se ulaže u dijagnostiku, proces rada je zahtevan i potrebno je dosta vremena. Treba utvrditi kvar, zameniti delove. Sve je to uticalo i na cenu rada. Serviseri smatraju da i dalje nisu dovoljno plaćeni za ono što rade„, rekla je Đurišić.
Vučetić ukazuje da auto-mehaničari koriste toliko softvera da je posao postao sličan programerskom i da se digitalna transformacija i automatizacija osete i u ovoj branši.
Đurišić iz UASS-a ističe da je dualno obrazovanje jedini način da se obrazuju budući majstori auto-mehanike, ali da je prepreka zastarelost školskog sistema u Srbiji.
„Deca uče na modelima koji su odavno prevaziđeni, to je mnoge oteralo. Pokušavamo, u saradnji sa jednom partnerskom školom iz Niša, da uvedemo profil tehničar mehatronike vozila. To je profil koji postoji u celoj Evropi. I to je profil koji pruža znanja iz oblasti mehanike, ali i elektrike, elektronike, kodiranja i progamiranja„, zaključuje Đurišić.
