Stopa zaposlenosti u Srbiji koju je nedavno javnosti predočio Republički zavod za statistiku izazvala je reakcije sindikata, u kojima smatraju da ona ne odražava realno stanje na tržištu rada.
Stopa zaposlenosti se, prema tvrdnjama sindikalaca, veštački uvećava da bi se tako prikazalo da je nezaposlenost u zemlji niska, iako to u praksi nije slučaj.
Naime, prema podacima Ankete o radnoj snazi, koju je objavio Republički zavod za statistiku broj zaposlenih u Srbiji na kraju trećeg kvartala ove godine iznosio je 2.888.500, dok je broj nezaposlenih 285.700, piše Danas. Stopa zaposlenosti za taj period iznosila je 50,7 odsto i u odnosu na prethodni kvartal veća je za 0,5 odsto, pokazuju podaci Ankete.
U Vojvodini je zabeležen porast stope nezaposlenosti od 3,2 odsto, dok u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji pad stope nezaposlenosti iznosi 1,6 odsto.
Broj mladih uzrasta od 15 do 24 godine je niži za 1.300 lica. Među mladima je broj radno aktivnih veći za 9.100, a stanovništvo van radne snage smanjeno je za 10.500. Takav trend je doveo do porasta stope zaposlenosti među mladima za jedan odsto.
Anketa o radnoj snazi tretira kao zaposlene sve osobe koje su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljale plaćeni posao, bilo u novcu ili naturi i nezavisno od toga o kom tipu posla i radnog angažovanja se radi. Tako se zaposlenim smatra i osoba koja je radila 40 sati u preduzeću u kojem je stalno zaposlena i osoba koju je tokom te nedelje neko platio da mu sat vremena pomogne da utovari ugalj u šupu – i ta osoba se smatra zaposlenom.
U pitanju je metodologija koja je neretko kritikovana od strane eksperata, ali je međunarodno priznata i primenjuje se širom sveta.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović smatra da su najnoviji podaci RZS „potpuno nelogični“ i dodaje da ga „ne bi iznenadilo da nadležni uskoro saopšte da u našoj zemlji uopšte nema nezaposlenih“.
„Naravno da ne verujem u tačnost objavljenih podataka i sasvim je jasno da su oni potpuno netačni i da ne održavaju realno stanje na tržištu rada u Srbiji. Ne samo da ti podaci nisu realni, već se i razlikuju od onih koje iznose predstavnici vlasti. Tako, recimo, ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je u Srbiji zaposleno nešto više od dva miliona ljudi, a Republički zavod za statistiku tu cifru podiže na blizu 2,9 miliona. Dakle sa ciframa se licitira, a dodatno se postavlja i pitanje kome onda verovati – članu Vlade ili anketi RZS. U suštini, oba izneta podatka su netačna. Nadležni u Srbiji ciljano povećavaju broj zaposlenih a na drugoj strani umanjuju cifru nezaposlenih, kako bi se prikazalo da je situacija na tom polju dobra, iako u suštini ipak nije„, smatra Veselinović.
Stopa zaposlenosti, kako veruje predsednik Sloge, veštački se povećava tako što se status zaposlenih pripisuje i građanima koji su radili određeni broj dana ili meseci, a iako više nisu na svojim radnim mestima, i dalje ulaze u statistiku i, kako on tvrdi, „prikazuju se kao zaposleni do kraja kalendarske godine“.
„Takođe, kada neko preduzeće angažuje određeni broj radnika i u međuvremenu raskine ugovore sa njima, a na njihova mesta dovede druge, oni koji su skinuti sa platnog spiska, iako više ne rade, i dalje se prikazuju kao da su zaposleni iako u praksi to nisu„, tvrdi Veselinović.
S druge strane, ističe sagovornik lista Danas, broj nezaposlenih se smanjuje tako što se svi oni koji nisu evidentirani u spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje ne vode zvanično kao nezaposleni. Ako se u određeno vreme građani u tom statusu ne prijave NZS, ona ih briše sa svoje evidencije nezaposlenih.
Dakle, iako su objektivno bez posla, oni se kao takvi ne vode u zvaničnoj statistici.
„Kada se sagleda izneto, jasno je da podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti koje javnosti prezentuju nadležni nisu objektivni. Teško je odrediti tačan broj zaposlenih u ovom trenutku, ali prema našim sindikalnim podacima u Srbiji ih je sada između 1,8 i dva miliona. Kada je pak reč o nezaposlenosti cifra je daleko veća od one koju iznosi RZS, jer je u tom statusu više od milion ljudi. To znači da je stopa nezaposlenosti veoma visoka i da iznosi oko 20 odsto„, tvrdi Veselinović.
Marija Martinić iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ ističe za Danas da je metodologija po kojoj se radi Anketa o radnoj snazi u Srbiji izmenjena 2017. godine i zasniva se na principima Međunarodne organizacije rada.
„Ta metodologija u zaposlene svrstava sve one koji su radili određeno vreme, pa onda prestali da rade. Shodno tome, može se konstatovati da ona ne daje reaalno stanje kada je reč o broju zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji. Mi u “Nezavisnosti” van podataka koje objavljuje RZS nemamo druge koji bi mogli da pokažu važeću stopu zaposlenosti. Drugim rečima, nemamo svoju ili neku drugu anketu koju bismo mogli da koristimo kako bismo došli do potrebnih podataka vezanih za tu tematiku„, dodaje Martinić.
