Stalna praksa na početku školske godine su provere znanja koje đaci donose iz prethodnih godina školovanja, takozvani inicijalni testovi.
Kako piše Euronews Srbija, testovi se ne ocenjuju, ali se mere rezultati koji su, kako tvrde nastavnici, svake godine sve lošiji.
Dušica Minjović, nastavnica srpskog jezika, kaže da su nekada inicijalnim testovima utvrđivali koliko učenici znaju, danas se utvrđuje neznanje.
„Nekada su oni služili da utvrdimo učeničko znanje, a sada, nažalost, utvrđujemo neznanje. A tom neznanju mnogo uzroka možemo tražiti“, kaže Minjović za Euronews Srbija.
A razloga za loša postignuća učenika je mnogo – promena nastave zbog pandemije, traumatični događaji u Ribnikaru i okolini Mladenovca i nagli završetak školske godine. Osim toga, đaci kažu da nemaju motivaciju da se pripreme.
Nastavnici kažu da je slika u školi šarena. Ima učenika koji uče i koji su uvek spremni, bez obzira o kakvom testiranju je reč. Neki uče samo za ocenu, a ima i onih koji nikada ne rade.
„Oni učenici koji uče, oni stalno uče, da li je to završi test, čija ocena ulazi u dnevnik, ili inicijalni test – nebitno. Ima i onih koji će uraditi jako dobro završni test, ali već na inicijalnom rezultati neće biti takvi – znači učili su samo za završnu ocenu. A imate i onih koji nikad ne rade, vrlo je to šaroliko“, priča Minjović.
Kakav god bio „presek stanja“, napominje ova nastavnica, deca su poslednja u lancu odgovornosti, a problemi se mogu rešavati ako im se pristupi ozbiljno i pošteno.
Pavlović Babić: Loši rezultati zabrinjavaju
Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da bi inicijalni test trebao da bude pokazatelj kvaliteta obrazovanja, znanja učenika. Pojašnjava da se u njima nalazi ono što se očekuje od učenika da su savladali u prethodnoj godini.
„To što su rezultati testova sve lošiji trebalo bi da zabrinjava. Imate mehanizam koji je instruiran i treba da pokaže dokle smo stigli. A vidimo da nismo stigli daleko. Ono što se prenebegava je motivacija učenika da rade te testove i da uče. To govori da je škola ozbiljno devalvirala. To je simptom koji mora da se uzme sa pažnjom. Nije ovo nama prvi pokazatelj, on je jedan u nizu pokazatelja“, rekla je ona za Euronews Srbija.
Podseća da loša postignuća učenika pokazuju i sva međunarodna testiranja, maturski ispiti, te da je neophodno neko ozbiljno da se pozabavi tim pokazateljima.
To što veliki broj srednjoškolaca i ne pokuša da urade inicijalni test već predaju prazan papir govori da im nije stalo, da oni to ne tretiraju kao nešto od velike važnosti za nih.
„Oni školu ne tretiraju kao nešto što je relevantno. To je nešto što se mora, što se odrađuje. Učenici ne smatraju da je ono što se uči u školi relevantno za njih. To je set nekih znanja, to sa njima nema veze. Život je izvan škole, škola je nešto što se mora“, zaključila je ona.
