Više od sto učesnika iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije ocenili su da su potrebne nove strategije kako bi se stalo na put trgovcima ljudima.
Radna eksploatacija jedan je od najčešćih oblika trgovine ljudima. Događa se u poljoprivredi, građevinarstvu, konfekciji, u oblasti nege… Iako se žrtve regrutuju sve više, čak i preko društvenih mreža, svest o ovoj vrsti kriminala još nije dovoljno razvijena. Zato je i Seudinu Zoletiću i Marku Tamindžiji, građevinskim radnicima iz Bosne i Hercegovine, bilo potrebno vreme da shvate da se iza primamljive ponude u Azerbejdžanu krije upravo radna eksploatacija.
– Od samog početka kada smo sleteli u Baku nešto mi se činilo sumnjivim. Moj cilj bio je da poboljšam svoj materijalni status, pa me nije pokolebalo ni to što su nam po sletanju u Azerbejdžan oduzeli pasoše. A onda smo se suočili sa neljudskim uslovima: više od sto ljudi bilo je smešteno u jednoj kući, da bi napustili smeštaj morali smo da dobijemo dozvolu od menadžera firme. Radno vreme nekada je trajalo i po 36 sati, a higijenski uslovi bili su nehumani… Događalo se i da su nas budili u tri sata ujutru i postrojavali kako bi nam uradili alko-testove – objašnjava Zoletić kako je izgledalo raditi na državnim projektima za koje je bila zadužena tamošnja firma „Serbaz”.
Zoletić i Tamindžija su među 33 radnika u čiju je korist presudio Evropski sud za ljudska prava, zaključivši da država Azerbejdžan, uprkos saznanjima o trgovini ljudima, prinudnom radu i neljudskom tretmanu, nije pokrenula i sprovela efikasnu istragu.
– Borba je trajala deset godina, ali na kraju, to je Pirova pobeda. Sa nama je bilo 656 ljudi, a samo je u slučaju 33 stigla presuda. Dosuđen nam je iznos od po 5.000 evra, koje još uvek nismo dobili. Nama novac nije ni bio cilj, već nam je ta presuda značila kao moralna satisfakcija – priča Tamindžija i dodaje da je izostala i podrška institucija u njihovoj, matičnoj zemlji.
Ispovest dvojice radnika bila je deo regionalne konferencije, koja je juče održana u Beogradu, a na kojoj su predstavnici Evropske unije i Saveta Evrope istakli važnost prepoznavanja faktora rizika za trgovinu ljudima. Tom prilikom ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić poručila je okupljenima da trgovina ljudima, pretvaranje ljudskih bića u robu i predmete ostavlja utisak kao da ropstvo nikada nije ukinuto.
– I pred sve nas to stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne – istakla je Gordana Čomić.
Izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Petja Nestorova, objasnila je da je ta međunarodna organizacija pripremila nove preporuke za 46 država članica, koje sadrže paket mere za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima.
– Među njima je i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljene radnike – rekla je Nestorova i dodala da i preduzeća imaju važnu ulogu u suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja.
U Evropskoj uniji eksploatacija radnika je drugi vodeći oblik izrabljivanja: više od 30 procenata registrovanih žrtava je eksploatisano putem rada.
– Cilj nam je pristup koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku – istakla je koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima Dajen Šmit.
