Preminuo je Branislav Veljković, golman prve šampionske generacije Vojvodine.
Veljković je preminuo u sredu, u Domu za stare u Futogu.
Kako je saopštila Vojvodina, Veljković je vodio velku borbu sa opakom bolešću.
Komemoracija povodom smrti Branislava Veljkovića je danas, 19. oktobra, u 12 časova na stadionu Karađorđe.
Rođeni Beograđanin, fudbalsku karijeru je započeo u OFK Beogradu iz koga dolazi u omladinski tim Vojvodine 1959. godine. Talentovan i perspektivan, selektiran je u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije za koju je nastupao od 1960 – 1962. godine.
Iz Vojvodine se vratio u OFK Beograd, a potom u Bačku iz Bačke Palanke. Vratio se u Vojvodinu 1963. i u klubu proveo pet godina (1968). U šampionskoj sezoni 1966. je bio u protokolu svih utakmica, a branio je na dve.
Njegov period nastupanja u Vojvodini se podudara sa periodom kada je prvi golman bio Ilija Pantelić, jedan od najboljih golmana Jugoslavije. Veljković je prihvatio ulogu drugog golmana i u toj ulozi bio izuzetno pozitivan za atmosferu u ekipi.
Godine 1968 prešao je u drugoligaške redove RFK Novi Sad, a već nekoliko meseci kasnije odlazi u inostranstvo. Nastupao je za prvoligaški FK „DOC“ (kasnije poznat kao FK Utreht). Od 1969 – 1972. igrao je u prvoj ligi Turske (Adanasport i Mersin).
Godinu dana kasnije igra za najbolji klub u Kuvajtu „Kacija“ sa kojim osvaja nacionalni kup. Posle Kuvajta odlazi u Grčku u kojoj igra za Iraklis iz Soluna.
Igračku karijeru je završio u Slaviji (Novi Sad) 1976. Obrazovao se i stekao zvanje: trener fudbala, a viši fudbalski trener je postao 1984. kada je diplomirao na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. U tom periodu je radio sa golmanima mlađih kategorija u Vojvodini, u stručnom štabu Ilije Pantelića. Inostranu karijeru kao trener je imao u Jemenu i Gabonu.
„Branislav Veljković je živeo u Novom Sadu. Bio je omiljen lik u fudbalskim krugovima. Duhovit, inteligentan, vedar i kada se sudbina poigravala sa njime odisao je pozitivnim vibracijama i energijom“, navode u FK Vojvodina.
