Romani Bojana Krivokapića („Vila Fazanka“) i Filipa Grujića („I onda opet, iz početka“) uvršteni su uži izbor za NIN-ovu nagradu.
U užem izboru našli su se i romani Adnana Repeša („Godina bez proleća“), Vladimira Pištala (Pesma o tri sveta), Steve Grabovca („Poslije zabave“), Nađe Petrović („Meduze žive zauvek, dok ih ne uhvate“), Vladana Matijevića („Pakrac“), Marka Piševa („Tajni svat“), Dejana Ognjanovića („Zadušnice“), Laure Barne („Skupljači slučajeva“), Srđana Srdića („Autosekcija“) i Ljubomira Koraćevića („U zemlji Franje Josifa“).
Filip Grujić je rođen u Novom Sadu 1995. godine, nagrađivani je pisac i dramaturg. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno radi kao asistent na Katedri za dramaturgiju.
Autor je više drama koje su na pozorišnim repertoarima i dobitnik Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo 2020. Njegova drama „Ne pre 4.30 niti posle 5.00“ ovenčana je Sterijinom nagradom i nagradom „Slobodan Selenić“, a izvodi se u Ateljeu 212 pod nazivom „Pred svitanje“, dok se drama „Vilica Ebena Bajersa“ izvodi u Srpskom narodnom pozorištu pod nazivom „Velika depresija“.
Autor je romana „Podstanar“ (2020), koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu i nominovan za Evropsku nagradu za književnost, i romana Bludni dani kuratog „Džonija“ (2017), po kojem se igra predstava u Novosadskom pozorištu.
Centralni lik romana „I onda opet, iz početka“ je pravi „junak našeg doba“, mladić na prelasku iz dvadesetih (kada se sve prašta i ništa nije konačno) u tridesete (kada sve postaje obavezujuće i ozbiljno), upravo izašao iz duge veze s nejasnom idejom šta želi od života.
Njegova svakodnevica rastrzana između porodice (razvedeni otac i majka, njihovi novi partneri i vremešni, ali vrlo živopisni roditelji), prijatelja, devojaka i obaveza, komične epizode, snažan autoironijski ton i bolno iskrena promišljanja o tome šta uopšte znači biti srećan u trećoj deceniji 21. veka, sve su to delovi kompleksne ali majstorski složene literarne slagalice koju bez preterivanja možemo nazvati prvim pravim, ozbiljnim milenijalskim romanom u srpskoj književnosti.
Bojan Krivokapić rođen je u Bačkoj Topoli 1985. godine, a živi u Novom Sadu. Diplomirao je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Objavio je knjige „Trči Lilit, zapinju demoni“, „Žoharov let“, „Proleće se na put sprema“, „Gnezdo dečaka“ i „Vila Fazanka“. Dobitnik je više nagrada za prozu, a za roman „Proleće se na put sprema“ nagrađen je nagradom „Mirko Kovač“ za najbolje delo mladog autora u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
„Vila Fazanka“ je, kako je zapisala književnica Marijana Čanak, roman o mirnoj ravnici koja bubri kao potkožni prišt, iz koje glasovi prošlih vremena i nekadašnji stanari stuštenih kuća svojim višeglasjem ne dopuštaju velu zaborava da ih prekrije.
„‘Vila Fazanka’, u kojoj se jedan u drugi prelivaju ambijent primorski i ravničarski, roman je i o mogućim ljubavima i svetu u kojem gubici ne moraju da nas povuku na dno, već nam otvaraju nove spoznaje i dovode nas do spokoja“, navela je Čanak.
Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a u ponedeljak, 29. januara, oko podneva, biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade.
Do tada laureatkinja ostaje književnica Danica Vukićević, autorka Unutrašnjeg mora, objavljenog u izdavačkoj kući Nojzac prošle godine. Na konkurs je stiglo 188 romana.
