Nataša Arsenović prva je potpuno slepa osoba koja završava master studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ovo, međutim, ne bi uspela bez pomoći personalnog asistenta.
Aleksandra Reves, 021
Rođena i odrasla u Doboju u Republici Srpskoj, Nataša se za studije medicinske rehabilitacije u Novom Sadu odlučila upravo zbog mogućnosti koja joj je pružena angažovanjem personalnog asistenta.
Kako sama kaže u razgovoru za 021.rs, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez pomoći Centra „Živeti uspravno“, koji joj je od prvog dana pomogao u angažovanju osobe koja će sa njom svakodnevno biti i asistirati joj u svakodnevnim aktivnostima kao što su kretanje gradom ili učenje.
Međutim, nakon 22 godine postojanja ovog centra i više od 15 godina angažovanja personalne asistencije, zbog blokade glavnog računa preti im ukidanje organizovanja ovih usluga. Rok za uplatu 5.655.000 dinara za deblokadu računa je 30. januar.
Za deblokadu računa treba da se obezbedi još 5.655.000 dinara, a novac može da se donira na osnovni račun 340-5350-79 ili iz inostranstva preko stranice kampanje OVDE.
Portal 021.rs razgovarao je sa Natašom Arsenović i njenom asistentkinjom Aleksandrom Draško o tome koliko je osobama sa invaliditetom bitna asistencija, ali i koliko je samim asistentima bitno da obezbede osnovne uslove za rad, kako bi mogli da pruže najbolju uslugu moguću.
Centar „Živeti uspravno“ je organizacija u Novom Sadu koja ponosno ističe da je svoje asistente angažovala preko Ugovora o radu, dok oni koji rade preko ŠOSO „Milan Petrović“ mogu biti angažovani samo preko Ugovora o autorskom delu zbog zabrane zaposlenja u javnom sektoru.
Natašina priča počinje upisom na Medicinski fakultet u Novom Sadu…
Upisom osnovnih studija na Medicinskom fakultetu, Nataša Arsenović tada je otvorila put i mogućnosti i drugim slepim osobama da studiraju na ovom fakultetu bez većih problema. Ipak, kada ste prvi, normalno je da put u početku nije toliko jasan.
Kako kaže za 021.rs, za ovaj fakultet odlučila se nakon konsultacija sa mentorom za studente sa invaliditetom Univerziteta u Novom Sadu, koji ju je uputio ka Centru „Živeti uspravno“ i mogućnosti da joj se organizuje personalna asistencija.
„Naravno da nije sve tako lako, posebno na početku i kada ste prvi, puno se grešaka tada napravi, ali se one vremenom isprave. Sada za studente koji su došli posle mene postoji šablon po kojima oni i profesori rade i sarađuju“, objašnjava Nataša.
Inače, Grad Novi Sad finansira uslugu personalnih asistenata osobama sa invaliditetom, ali korisnici moraju da imaju prebivalište u ovom gradu minimum godinu dana.
Nataša plaćenu asistenciju nije imala više od dve godine iz raznih razloga, a pre svega zbog pandemije korona virusa i papirologije. Za to vreme, ovu uslugu je Centar „Živeti uspravno“ obezbezbeđivao donacijama.
„U tom trenutku mi je bilo nezgodno jer sam ja osoba sa invaliditetom i meni je pomoć bila potrebna od prvog dana, a ne tek nakon dve godine. Slobodno mogu da kažem da je Centar možda jedini razlog zbog kog sam ja i dalje u Novom Sadu. Moj život u ovom gradu prosto ne bi mogao da se odvija bez podrške asistenata“, objasnila je sagovornica 021.rs.
Kako izgleda jedan dan u njenom životu?
Nataši njena asistentkinja Aleksandra Draško pomaže u svim njenim dnevnim potrebama i aktivnostima. Dan počinje tako što asistentkinja dođe po nju u stan, gde se dogovaraju o obrocima, kao i pomoć oko spremanja.
„Ja često govorim da zaboravim da ne vidim, ali se setim kada treba da odlučim šta da obučem, pa mi Aleksandra i sa time pomaže“, objašnjava ona.
Dodaje da joj pomoć najpre treba u kretanju kroz grad, s obzirom na to da nisu svi delovi Novog Sada potpuno pristupačni slepim i slabovidim osobama.
„Iako jesam prošla obuku sa belim štapom, ipak se ne usuđujem da u ovako velikom gradu sama krećem, posebno u zavučenim ulicama. Iz tog razloga je asistencija potrebna svakodnevno“, ističe sagovornica 021.rs.
Ona je i dan pre nego što se sastala sa novinarkom 021.rs imala ispit, pa je pričala i o tome kako uči i na koji način polaže ispite.
„Što se tiče učenja, asistentkinja se snimi kako čita knjigu i onda ja to preslušavam i na taj način učim. To je možda i najlakši način. Poznajem i Brajevo pismo, ali to već zahteva puno materijala, uloženog vremena i truda da bi se sve to pripremilo, i to je izuzetno obimna literatura“, objašnjava Nataša.
Polaganje ispita izgleda drugačije u zavisnosti od toga da li je u pitanju usmeni ili pismeni ispit.
„Ukoliko je ispit pismeni, uz pomoć asistenta popunjavam testove i na taj način polažem. Usmeni i ostali načini polaganja su prilagođeni kako i svim studentima“, dodaje ona.
Objašnjava i da je kvalitetna asistencija izuzetno bitna, posebno i sa aspekta studentkinje.
„Generalno je stvarno izazov da se naše obaveze isprate. Kao studentkinja Medicinskog fakulteta, bitno je da asistent može sve to da isprati i od poznavanja terminologija i stranog jezika. Meni, kao slepom licu, neophodno je da neko umesto mene napiše mejl nekom profesoru, seminarski i slično, pripremanja, pa odlaska na klinike, vežbe, treba ispratiti svu nastavu. Dakle, nije reč samo o kretanju, već i o milion drugih stvari koje samo kvalitetan asistent može da isprati“, ističe sagovornica portala 021.rs.
Kako kaže, „kvalitetan asistent može da bude samo onaj koji ima najbolje uslove rada“.
Uslovi rada personalnih asistenata loši
Tu dolazimo do sledeće problematike, a to je kvalitet usluge koju personalni asistent može da pruži osobi kojoj pomaže.
Zbog toga su bitni uslovi rada u kojima oni rade. Centar „Živeti uspravno“ svih ovih godina zalaže se za to da personalni asistenti budu zaposleni preko Ugovora o radu, a ne Ugovora u delu, kako je jedan veći deo radnika u ovom sektoru u Novom Sadu zaposlen.
Natašina asistentkinja Aleksandra Draško kaže za 021.rs da ovaj posao mora da radi osoba koja je odgovorna, ali i empatična.
„Ako smo razumeli šta jedan asistent radi i kakav treba da bude, samim tim, ako želimo da osobama sa invaliditetom pružimo što bolju asistenciju, i tim asistentima treba da se pruže neki poželjni, osnovni uslovi za rad – da su doprinosi, bolovanje i godišnji odmori koje imaju zaposleni u drugim sektorima. To je osnovna i najnormalnija stvar koju bi i personalni asistenti trebalo da imaju da bi uzročno-posledično privuklo ljude da obavljaju taj posao“, kaže ona.
Milica Ružičić – Novković, predsednica Centra „Živeti uspravno“, objašnjava za 021.rs da je ovo udruženje insistiralo na Ugovoru o radu zbog njegovog značaja i činjenice da asistenti koji rade sa korisnicima u okviru ŠOSO „Milan Petrović“ ne mogu da budu zaposleni do 2025. godine zbog zabrane zaposlenja u javnom sektoru. Što je, kako kaže, najveći problem.
Ovaj Centar godinama se suočava sa posledicama blokade računa zbog nepotpunog finansiranja usluga koje pruža od 2008. godine. Rok za deblokadu računa je 30. januar, a u suprotnom udruženje više neće moći da organizuje uslugu personalne asistencije.
„Za sve ove godine Centar nikoga nije ostavljao bez personalnog asistenta jer je život preči i ne može da čeka. U poslednje vreme smo se obraćali svima – privrednicima, fondacijama, delegaciji Ujedinjenih nacije i Evropske unije i niko ne može da nam pomogne“, objašnjava Ružičić – Novković.
Dodaje i da je njihovo obraćanje Gradu Novom Sadu za pomoć nije urodilo plodom, jer se Grad ne smatra odgovornim za nastanak blokade na računu i, dodatno, zbog toga što redovno uplaćuje novac koji je u zakonskoj obavezi da uplati.
Ipak, predsednica ovog udruženja podseća da je blokada delom nastala jer gradska uprava nije na vreme uplaćivala novac.
„Za blokadu uprava smatra da nije odgovorna jer se sve isplatila po potpisanim ugovorima, od toga 2014. godine sa zakašnjenjem od osam i po meseci, a ostalih godina do 2019. smo na prvu uplatu čekali minimalno tri meseca, koliko se inače svake godine čekaju programska sredstva za indirektne troškove od 2020. godine. Sve ovo dovodilo je Centar u poreski prekršaj za plate stručnog radnika i pružaoca iskustvene podrške“, objasnila je Ružičić – Novković za 021.rs.
Za deblokadu računa treba da se obezbedi još 5.655.000 dinara, a novac može da se donira na osnovni račun 340-5350-79 ili iz inostranstva preko stranice kampanje OVDE.
Šta će Nataša uraditi ukoliko Centar ne skupi novac?
Tokom razgovora novinarke portala 021.rs sa korisnicom usluga Centra „Živeti uspravno“ Natašom Arsenović i njenom personalnom asistentkinjom Aleksandrom Draško, pričalo se i o tome šta će biti ukoliko ovo udruženje ne sakupi potreban novac za deblokadu računa.
„Stvarno je situacija loša i šteta je ogromna. Zašto bi se ugasilo nešto što je već na izuzetno visokom nivou izgrađeno i koje je sve vreme pružalo neku sigurnost korisnicima i asistentima jer se radilo u najboljim uslovima. Nadam se da će tako i ostati“, kaže Nataša.
I njena asistentkinja ističe da će biti uz nju svakako, a da se zajedno zalažu da se ovaj problem reši.
„Samo bih volela da se ljudi stave u naše cipele i pokušaju da shvate ovu problematiku sa mesta jedne osobe sa invaliditetom, da prosto pokušaju da zamisle kako je to kada si nesiguran i razmišljaš o tome da li ćeš sutra biti prepušten sam sebi ili ne“, ističe Nataša Arsenović.
Novo udruženje „Klupa“, nastalo od nekoliko prethodno zaposlenih u Centru „Živeti uspravno“, nedavno je dobilo licencu i počinje sa radom 1. februara. Ovo je, slažu se sve sagovornice 021.rs, dobra vest i za asistente i za korisnike jer se time pruža mogućnost izbora.
Milica Ružičić – Novković ističe i da je za ovakva udruženja bitno to da se ona nalaze u vlasništvu osoba sa invaliditetom.
„Za ovu uslugu smatram da je najbitnije da imamo vlasništvo nad svakim segmentom njenog pružanja jer je koristimo svakodnevno za sve životne aktivnosti koje ne možemo fizički sami da obavimo. Ona je osnovni alat samostalnog života jer uz nju možemo samostalno da obavljamo sve što nas se tiče i da odlučujemo o tome“, ističe sagovornica 021.rs za kraj.
