Četrnaestogodišnjakinja iz Futoga nije jedina maloletnica koja je zbog izazivanja panike skoro dva meseca u pritvoru, saznaje 021.rs.
Čak osam maloletnika provelo je bar mesec dana u pritvoru u Novom Sadu nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama.
Prema podacima koje je 021.rs dobio od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, neki maloletnici proveli su ili će provesti, najmanje dva meseca u pritvoru.
Pritvor je, u periodu od 3. maja do 26. juna, određen za jednu četrnaestogodišnjakinju, troje petnaestogodišnjaka, dvoje šesnaestogodišnjaka i dvoje sedamnaestogodišnjaka.
Samo jedan od onih kojima je određen pritvor, pušten je nakon mesec dana uz zabranu napuštanja stana, dok je ostalima pritvor određen na po dva meseca ili je naknadno produžavan.
Tako je, na primer, za trojicu petnaestogodišnjaka koji se sumnjiče da su na društvenoj mreži Instagram objavili preteće poruke uz fotografiju noža i puške (za koju se ispostavilo da je replika), 5. maja određen pritvor do 4. jula.
Jednom maloletniku pritvor je određen od 22. maja do 21. jula, jednom od 6. maja do 6. jula, a jednom od 9. juna do 7. jula.
Kako su za 021.rs naveli u Tužilaštvu, pritvor je svima određen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom roku ponoviti krivično delo i rizika od bekstva. Takođe, nekim maloletnicima pritvor je određen zbog okolnosti koje ukazuju na to da će ometati istragu uticajem na saučesnike i svedoke.
Najmlađa tinejdžerka u pritvoru skoro dva meseca, pokrenuta kontrola Centra za socijalni rad
Javnost je već upoznata sa slučajem četrnaestogodišnjakinje iz Futoga koja je pritvorena 14. maja i kojoj je pritvor produžen 13. juna, a trebalo bi da traje do 12. jula. Nakon saznanja iz medija o ovom slučaju, Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole rada Centra za socijalni rad u Novom Sadu, kao i osnovne škole u Futogu. Zaštitnik je takođe zatražio od Višeg suda u Novom Sadu informacije o postupanju u ovom slučaju.
Kako je ranije saopštio Viši sud, njoj je pritvor određen 13. maja zbog opravdane sumnje da je 11. maja u osnovnoj školi, na školskom času, iznela tvrdnje koje su izazvale paniku, a zatim istog dana na Tiktoku objavila „uznemirujući sadržaj“, aludirajući na događaje od 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
Sud je naveo da se, zbog toga, maloletnica tereti za krivično delo izazivanje panike i nereda.
Dan nakon privođenja u njenoj sobi je pronađena municija za vatreno oružje, odnosno jedan metak. Zbog ovog se četrnaestogodišnjakinja tereti i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Sudsko veće odredilo je da će ona ostati u pritvoru do 12. jula, a njena majka rekla je za 021.rs da bi novo saslušanje trebalo da bude 13. jula, nakon čega se ona nada da će biti puštena da se brani sa slobode.
Kako su istakli u sudu, sudsko veće je, prilikom donošenja odluke o produženju pritvora, uzelo u obzir načelo proporcionalnosti, koje podrazumeva da se pritvor prema maloletnom licu može samo izuzetno odrediti.
„U konkretnom slučaju, po mišljenju sudskog veća, pritvor je nužna mera jer ne postoje adekvatni uslovi koji bi garantovali da će maloletna biti izdvojena iz sredine u kojoj živi i da će se na taj način otkloniti opasnost od bekstva i postojanje opasnosti od ponavljanja krivičnih dela, u kratkom vremenskom periodu, za koje je osnovano sumnjiva u ovom sudskom postupku, kao ni drugim blažim merama za obezbeđenje prisustva maloletne propisanim Zakonikom o krivičnom postupku kao alternativa pritvoru“, rekli su iz Višeg suda.
Iz Centra za socijalni rad kažu da su kao organ starateljstva u obavezi da preduzmu sve mere zaštite korisnika, kao i da sačuvaju poverljivost podataka o njemu, zbog čega nisu u mogućnosti da daju detaljne podatke koje se tiču ove devojčice.
Ružičić: Devojčica saslušavana celu noć, izveštaji CSR sporni
Advokat četrnaestogodišnjakinje Rastko Ružičić za 021.rs kaže da je dobro što je pokrenuta kontrola rada Centra za socijalni rad (CSR) i osnovne škole u vezi sa ovim slučajem.
Kako navodi, odbrana je na glavnom pretresu održanom 23. juna ukazala na nezakonitosti u radu CSR-a.
„Odbrana je iz tih razloga podnela zahtev za izuzeće stručnih lica CSR Grada Novog Sada, kao i dežurnog radnika Centra, koji je bio prisutan sa maloletnom nakon lišenja slobode i prilikom saslušanja maloletne pred Višim sudom, ako i zahtev za izuzimanje dokaza koji su pribavljeni nezakonitim radom ovih lica, naročito zapisnika o saslušanju maloletne, koje je obavljeno protivno Konvenciji UN o pravima deteta i Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica“, ističe Ružičić.
Objašnjava da je saslušanje četrnaestogodišnjakinje započelo noću, 13. maja, a dovršeno 14. maja rano ujutro.
„Maloletna se nalazila u lošem psihofizičkom stanju i nije trebalo da bude saslušana, a naročito ne bez prethodnog lekarskog pregleda. Inače, saslušanja pred sudom u ovo vreme su retka i kad je reč o punoletnim licima“, navodi njen advokat.
Ističe da je određivanje i produžavanje pritvora zasnovano na „spornim izveštajima CSR i na zapisniku o saslušanju“.
Navodi da je sud bio obavezan da prethodno razmotri privremeno smeštanje u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, odnosno stavljanje pod nadzor organa starateljstva ili smeštanje u drugu porodicu.
„Tek ako se svrha pritvora ne može postići navedenim merama, sud može da odredi pritvor maloletnom licu. Sud suštinski nije razotkrio ove uslove, niti predloge odbrane da se maloletnoj pritvor zameni blažim merama kojima bi se ostvarila svrha pritvora“, objašnjava Ružičić za 021.rs.
Zaključuje da zbog svega toga i drugih detalja koji ne mogu da se otkrivaju, budući da je reč o osobi mlađoj od 18 godina, očekuje da će devojčica uskoro biti puštena iz pritvora.
Antonijević: Treba imati na umu najbolji interes deteta, reakcije nespretne
Pravnik Milan Antonijević za 021.rs kaže da je ovo što se dešava sa maloletnicima u pritvoru „neprilično našem sistemu“, naročito kada znate da svaki od ovakvih masovnih zločina ima kasnije efekte.
„Sam zločin koji je učinjen u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’, a posle i u Mladenovcu, nailazi na tu reakciju kod ljudi koji su na određen način skloni tome ili labilni. Držati u pritvoru ljude koji zaista ne mogu učiniti to delo, naročito ako se govori o izazivanju panike, bilo je i ostalo problematično“, kaže Antonijević.
Podseća na slučajeve koji su ranije bili pokretani protiv ljudi koji su pisali o poplavama 2014. godine ili nekoliko godina kasnije u Beogradu o „zatrovanoj vodi“.
„Nekoliko ljudi je čak i priznalo krivicu i osuđeni su. Advokati po službenoj dužnosti su im to savetovali. Ovo, ipak, ne nalikuje na to i još jedan je slučaj u kom se izlazi iz okvira prava u toj nespretnoj reakciji i nemogućnosti da se prevenira ono što se desilo u ‘Ribnikaru'“, objašnjava.
Naročito ističe slučaj devojčice iz Futoga.
„Zaista ne vidim način na koji ona može ugrožavati stanovništvo Srbije i biti pretnja po bezbednost sa nekim pisanjem na internetu i da zbog toga skoro već dva meseca bude u pritvoru“, smatra Antonijević.
Reagujući na obrazloženja tužilaštva za određivanje i produžavanje pritvora, navodi da veruje da nema osnova, ni što se tiče uticaja na svedoke, ni što se tiče bekstva.
„Zaista ne znam kako se očekuje da devojčica od 14 godina pobegne iz zemlje. Stvarno moraju biti ozbiljniji razlozi, a naročito u takvim slučajevima. Konkretno u tim slučajevima uvek treba imati na umu i najbolji interes deteta, a sigurno nije u najboljem interesu deteta da bude u pritvoru zbog poruka na društvenim mrežama i drugih detalja. Na drugačiji način se treba boriti sa onim što se desilo u ‘Ribnikaru’, dakle sa uzrocima i na drugačiji način pratiti sve što se dešava posle, a ne ovako reagovati, naročito ne sa nekim merama koje su neprimerene za četrnaestogodišnjake“, ističe sagovornik 021.rs.
Dodaje da postoje mogućnosti kao što je puštanje iz pritvora sa merom nadzora.
„To je nešto što je primerenije u ovom periodu. S druge strane, ne znam na čemu se zasniva uopšte krivična odgovornost, i to me takođe brine. Mislim da tu Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal mora biti mnogo obazrivije, da ne poseže za nekim porukama javnosti i želje da se ljudi osude, već da se bavi pravom i praksom„, objašnjava.
Na pitanje da prokomentariše ranije izjave šefa Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branka Stamenkovića koji je govorio da je prag tolerancije za pretnje preko interneta „ravan nuli“, Antonijević kaže da bi trebalo da postoji rešenje kako da se ovakve situacije preveniraju, umesto da se „poseže za prejakim izjavama“.
„Bezobzirne reakcije tužilaštva nisu nešto što može da se da kao izjava. To je poprilično, po meni, neozbiljno i žao mi je što na takav način kasno reaguju i što se ne snalaze u svemu ovome. Tužilaštvo ne mora slušati uputstva najviših državnih organa. Postoji podela vlasti, postoji nešto što je integritet, mislim da time treba vladati, naročito ovoliko vremena nakon promene ustava i želje da se mnoge stvari promene“, zaključuje Antonijević.
Džamonja Ignjatović: Kada na agresiju odgovorite represijom, agresija raste
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i predsednica Društva psihologa Srbije za 021.rs kaže da je, kada su u pitanju ovakvi događaji kao što je bio onaj u „Ribnikaru“, važno reagovati na svaku objavu na društvenim mrežama koja pruža podršku tom delu ili kojom se zastrašuje sličnim pretnjama.
Pravosudni sistem je, ocenjuje, dobro reagovao kada je reč o danima nakon toga i detektovanju problematičnih objava, ali sada, nakon toliko vremena neophodan je drugačiji pristup.
„Sa tom decom treba, pre svega, razgovarati. Počinje se od procene deteta. To podrazumeva da sa njim razgovaramo, otkrijemo razlog za takvo ponašanje – koje potrebe stoje iza toga, koje emocije stoje iza toga, u kom kontekstu ta deca žive. Da li je njihova potreba za popularnošću? Da li se osećaju odbačeno pa žele da se nametnu u društvu? Da li imaju potrebe za pažnjom? Onda tek možemo da razumemo šta se desilo, zašto se nešto desilo, čak i kada to što se dogodilo zaslužuje svaku osudu.
U tom slučaju se, kaže, ne govori o represivnim merama, nego o merama koje će prevenirati ponavljanje takvog dela.
„Najlakše je nešto osuditi i još lakše kazniti krivca, a da time zapravo niste ništa promenili, čak ni svest tog maloletnika o tome šta nije u redu u tome što je uradio“, objašnjava Džamonja Ignjatović.
Dodaje da često kod dece za takva ponašanja postoje banalni motivi.
„Nije svako dete potencijalni psihopata koji krši zakon iz istih razloga. Svako ima svoju motivaciju. Strašno nam je važno da fokus ne bude isključivo na kazni, a pogotovo ne tako drastičnoj kazni, da budu toliko dugo u pritvoru“, ističe.
Umesto pritvora, pominje vaspitne naloge koji su definisani zakonima Republike Srbije.
„Vaspitni nalozi nisu fokusirani na krivicu i kaznu, nego na popravku učinjenog, da dete osvesti posledice svog ponašanja po druge, da mu pomognemo da razvije empatiju, socijalnu odgovornost, prosocijalno ponašanje, da razume šta je uradilo, a ne da ga kaznimo, jer time učvršćujemo negativno ponašanje“, navodi.
Za maloletnike pogotovo, ocenjuje, treba gledati da li su to njihova prva krivična dela.
„Sasvim je različito kad je to peto, šesto krivično delo, onda imate jedan trasirani put koji vodi ka kriminalu ili antisocijalnom ponašanju. Prvi korak je najčešće kada se primenjuju vaspitni nalazi dolazi do sprečavanja recidiva u preko 95 odsto slučajeva. To pokazuju istraživanja, i naša domaća iskustva tamo gde se vaspitni nalozi primenjuju. Nažalost malo se primenjuju“, naglašava Džamonja Ignjatović.
Represivne mere bez psihološkog rada sa decom, smatra stručnjakinja, mogu biti kontraproduktivne.
„Kada na agresiju odgovorite represijom, agresija samo raste, ne smanjuje se. Neka deca se i uplaše, zabrinu i pokaju, ali onda zaista nema nikakvog razloga da i dalje sede u pritvoru, ako su prihvatila odgovornost i zaista se kaju i osećaju krivicu i spremna su da sagledaju posledice. Nekoj deci treba pomoći u tome“, ističe naša sagovornica.
Navodi da je problem i to što većina dece nije svesna kako društvene mreže deluju na druge osobe, jer žrtvu ne vide ispred sebe, te dodaje da život u virtuelnom prostoru često rezultira manjkom empatije.
„Time što ih kažnjavamo nećemo im podstaći empatiju, nego naprotiv, samo ćemo im podstaći gnev prema društvu“, zaključuje Džamonja Ignjatović.
