Prosečni ekološki otisak plaćanja novčanicama evra u 2019. godini iznosio je 101 mikrobod (µPt) po građaninu Evrope, što je jednako ekološkom otisku vožnje automobilom od osam kilometara.
To pokazuje studija koju je sprovela Evropska centralna banka (ESB).
U studiji se meri mogući uticaj na životnu sreidnu svih aktivnosti u celokupnom ciklusu evronovčanica, od nabavke sirovina, proizvodnje, distribucije i stavljanja u opticaj do uništenja koje sprovode nacionalne centralne banke evropodručja.
Studijom koja se zasniva na metodologiji Evropske komisije za merenje ekološkog otiska proizvoda, nastavlja se rad započet procenom životnog ciklusa prve serije evronovčanica u 2004. godini.
Glavni činioci koji doprinose ekološkom otisku evronovčanica kao sredstva plaćanja jesu potrošnja energije povezana s radom bankomata i prevoz. Slede obrada u nacionalnim centralnim bankama, proizvodnja papira i provera autentičnosti novčanica u trgovinama. Zbog dugog veka trajanja novčanica i njihove upotrebe u brojnim plaćanjima, uticaj proizvodnje novčanica manji je od uticaja prevoza i distribucije.
„Evrosistem se zalaže za što veću ekološku prihvatljivost evronovčanica i istovremeno za široku dostupnost i opštu prihvaćenost gotovine„, rekao je član Izvršnog odbora ESB‑a Piero Cipollone.
Evrosistem od 2004. radi na smanjenju ekološkog otiska evronovčanica, na primer upotrebom isključivo stopostotno održivog pamuka i zabranom odlaganja otpadnih novčanica na deponijama.
Dalje, proizvođači bankomata i banke ostvarili su napredak u smanjenju ekološkog otiska svojih uređaja. Studija, koja je danas objavljena, pokazuje da su poboljšanja energetske efikasnosti bankomata doprinela smanjenju njihovog ekološkog otiska za 35 odsto u periodu od 2004. do 2019. godine.
Sprovode se opsežne aktivnosti istraživanja i razvoja kako bi evronovčanice u budućnosti bile još ekološki prihvatljivije u svim fazama životnog ciklusa. Na primer, ESB razmatra alternativne metode postupanja s otpadnim novčanicama, kao što su reciklaža i ponovna upotreba otpadnog materijala, te moguća poboljšanja materijala i sastavnih delova kojima se služi u štampanju novčanica.
