Nedavno smo pisali o tome šta nudi novosadski Univerzitet i koje su neke od vrlina i mana studentskog života u našem gradu.
Komentari su uglavnom bili pozitivni, a što se tiče mana, najčešće je isticana „gužva“ u rasporedu i organizaciji obaveza koja postoje u okviru pojedinačnih fakulteta.
Studiranje, naravno, uključuje i druge aspekte, najpre one koji se tiču društvenog života.
Novi Sad nudi svakodnevna dešavanja: filmove, predstave, koncerte, noćni provod i sl. To kako će neko provesti slobodno vreme zavisi od interesovanja, od krugova ljudi u kojima se kreće, kao i od muzike koju preferira. Ne treba isključiti ni finansije ili mogućnosti koje neko ima.
Druženje, izlasci, provodi: Koja mesta posećuju novosadski studenti
Naši studenti, naravno, uspevaju da izdvoje vreme i za druženja i noćne provode.
Za provod, tu su pabovi, kafići, klubovi, žurke na otvorenom, dnevni i noćni provodi. Iako su se mnogi požalili na svoje rasporede, izdvojili su mesta koja najčešće posećuju, što preko dana – za vreme pauze između predavanja, što kad je noćni život u pitanju.
Mesta na kojima se najčešće druže u toku dana uglavnom se nalaze ili u blizini Univerziteta ili u centru grada.
Pored uvek popularnih kantina, sedenja u krugu kampusa, na keju, pored Dunava, studenti vole da popiju kafu i na Akademcu (bivšem „Mašincu“), a i svaka klupa može da posluži kao dobro mesto za druženje.
Kao omiljena mesta za druženje izdvojili su Modenu, Kafidžonu, Macchiato fax, Filozof, Pascal, Atrijum. Tu su i Petrus, Puberaj, Coffe dream, Pause ili Magacin.
Što se tiče noćnog provoda, biraju lokale od pabova, preko svirki, di-džejeva, tematskih žurki pa sve do nastupa većih imena naše scene i šire. Tako su se u njihovim odgovorima našli lokali poput Gradske pivnice, Fokstrota, Brke, Magacina, Pauze, Portofina; za dobre žurke okreću se KC Labu, LABaru, Puberaju, Tunelu, potom Muzeju, Đardinu ili novosadskim splavovima.
Na listi su svakako i Fabrika i CK13, ali i ulica Laze Telečkog koja svakodnevno nudi provod.
Organizacija slobodnog vremena zavisiće i od želje za druženjem, ali i toga koliko obaveze daju prostora.
Tako neki studenti svoje pauze u toku radnog dana prilagođavaju i menzi – bar oni koji se u njoj hrane – i sve to sa namerom da što optimalnije iskoriste svoje vreme i više se posvete učenju. Ili prosto, dopada im se hrana u menzi ili im životni uslovi ne dozvoljavaju drugačije.
Studentska menza – ko se, kako i zašto hrani u njoj
U martu su na društvenim mrežama osvanule fotografije jela koja su dočekivala studente u menzi. To je pokrenulo lavinu negativnih komentara, a studenti su delili svoje poprilično loša iskustva.
No, nakon što se o ovom problemu polemisalo u javnosti, situacija se donekle popravila, što su potvrdili neki studenti. Ipak, ima i onih koji su odustali od ishrane u menzi.
– Hranila sam se u menzi, ali sam prestala zbog nekvalitetne hrane i neraznovrsnosti – istakla je Zorica, studentkinja FTN-a.
Oni su nam i sada izneli još pokoje mišljenje, a komentar koji se ističe dala je studentkinja Medicinskog fakulteta.
– Hranim se u menzi i doslovno je lutrija na šta naletiš taj dan – izjavila je.
Bilo je i onih koji su zadovoljni i koji nastavljaju da se hrane u menzi. Ipak ovo pitanje svakako ostaje otvoreno i njemu se treba posvetiti sa ciljem da se studentima obezbede što optimalniji uslovi.
Studenti koji se ne hrane u menzi, najčešće jedu kod kuće. Oni koji žive sami, sami i pripremaju obroke, nekima šalju roditelji ili, jednostavno, poruče gotova jela. U gradu postoje i mesta na kojima možete uzeti gotova kuvana jela te je i to opcija. Mnogima manjak vremena nameće obroke iz restorana brze hrane ili kupovinu peciva, opcija je i obrok u restoranima ili kafićima, ti lokali se najčešće i nalaze u blizini fakulteta.
Autor teksta: Tamara Sivčević
