Podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuju da su globalne cene pirinča na najvišem nivou u poslednjih 15 godina.
Do rasta cena je došlo nakon 20. jula, kada je Indija najavila da će obustaviti izvoz belog pirinča.
Obustava izvoza ne uključuje basmati pirinač, ali on čini samo četvrtinu od okupnog dosadašnjeg izvoza. Odluka je doneta samo nekoliko dana nakon što je Rusija prekinula učešće u Inicijativi za crnomorsko žito, što je izazvalo rast globalnih cena prehrambenih proizvoda.
Pirinač je treći po proizvodnji žitarica na svetu, nakon kukuruza i pšenice, i obično mu treba od 90 do 200 dana da raste u zavisnosti od sorte i uslova okoline.
Pirinač je jedna od najzahtevnijih kultura za uzgoj, obično zahteva 3.000 do 5.000 litara vode po kilogramu useva, oko tri puta više vode nego što je pšenici potrebna za rast.
Trgovci kažu da će ova zabrana uticati i na potražnju, ali i cene pšenice, i predviđaju skok cena zbog poremećaja na tržištu.
Indijska zabrana izvoza uvedena je kako bi se kontrolisale domaće cene i kao mera predostrožnosti nakon što je najavljen dolazak El Ninja koji može uzrokovati suše koje dovode do nižih prinosa ili čak propadanja useva.
Jeftini domaći pirinač učinio je Indiju najvećim svetskim izvoznikom, čineći gotovo 40 odsto ukupnog izvoza. Indija je od januara do jula izvezla oko 12,9 miliona tona pirinča u vrednosti od skoro sedam milijardi dolara u najmanje 150 zemalja.
Nakon uvedene zabrane u Indiji, Ministarstvo poljoprivrede SAD-a snizilo je prognoze globalne trgovine pirinčem za 2023. i 2024. godinu, s tim da je organizacija rekla da će trgovina mlevenim pirinčem u kalendarskoj 2024. godini biti 52,9 miliona tona, što je za 3,44 miliona tona manje u odnosu na prethodne prognoze.
Zabrana je uticala na cenu drugih sorti ove žitarice, a visoke cene verovatno neće biti snižene u skorijem periodu.
