Zbog izraženog deficita nastavnika u školama širom Srbije koji bi zamenili kolege tokom odsustva, iz Društva direktora škola pokrenuli su inicijativu da se u rad sa decom uključe penzioneri i nesvršeni studenti nastavničkih smerova na fakultetima.
Pre šest nedelja, Nemanja Petrović, student Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, prvi put se našao sa druge strane školske katedre.
Ovaj 22-godišnji apsolvent germanistike došao je da predaje đacima u osnovnoj školi u selu Donja Šatornja nadomak Kragujevca, zamenivši odsutnu nastavnicu.
Učenici ga „uvažavaju“ kao i starije kolege sa fakultetskom diplomom, naučio je da koristi elektronski dnevnik i upisuje časove, a u odeljenjima je uspostavio „mir i disciplinu“, nabraja Petrović za BBC na srpskom.
Budućnost vezuje za „profesorski poziv, a ne posao“, nada se stalnom zaposlenju kada za to dođe vreme, a do tada planira da nastavi da se odaziva kada ga ponovo budu pozvali na zamenu.
Ovaj apsolvent i njegove kolege studenti mogli bi, uz nastavnike u penziji, da budu kratkoročno rešenje za manjak dostupnih kadrova za nastavu na zameni, smatraju iz Društva direktora škola Srbije.
Ukupan broj nastavnika i profesora u Srbiji je veći od 150.000, od čega je 10.000 zaposleno u institucijama visokog obrazovanja, navode za BBC na srpskom iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
BBC na srpskom pokušao je da dođe do zvaničnih podataka o ukupnom broju nastavnika i oblastima predavanja u kojima je osetan deficit kadrova, ali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nisu odgovorili na upit.
Društvo direktora škola Srbije podnelo je predlog Ministarstvu prosvete, a resorni ministar Branko Ružić obratio se Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) sa molbom za „preporuke i stav Saveta u najkraćem mogućem roku kako da se ovaj problem prevaziđe“.
Reagovali su i dekani osam fakulteta Beogradskog univerziteta na kojima se školuju budući predavači, predlažući da se povećaju stipendije za studente u deficitarnim zanimanjima, podignu plate nastavnika za 30 do 50 odsto, izmene planovi nastave i vrati dostojanstvo obrazovnom sistemu, prenela je televizija N1.
Nedostatak inženjera mašinstva i elektrotehnike, lekara predavača u medicinskim školama, ali i nastavnika matematike, fizike i informatike, nateralo je direktore osnovnih i srednjih škola da predlože ovo „kratkoročno rešenje za gašenje požara“, kaže Ivan Ružičić, predsednik Društva direktora škola Srbije, za BBC na srpskom.
„Imamo situacije da ponekad moramo da objavimo da 15 dana nećemo imati nastavu iz nekog predmeta, jer jednostavno ne možemo da nađemo zamenu“, opisuje Ružičić.
Dok u angažovanju studenata i penzionera vidi kratkoročno rešenje, trajno se može postići samo popravljanjem materijalnog statusa nastavnika i odnosa društva i sistema prema prosvetarima, dodaje direktor Gimnazije u Čačku.
Zašto Srbiji nedostaju nastavnici i koje su oblasti najugroženije?
Članovi Društva direktora škola okupili su se u novembru prošle godine, a mnogi su se požalili da nemaju dovoljan broj nastavnika na raspolaganju, priča Ružičić.
„Sami su počeli da pričaju da imaju veliki problem da održe nastavu kada nastavnici odu mesec, dva ili tri na bolovanje.
„Ispostavilo se da problem nije samo van Beograda ili u stručnim školama, već gotovo svugde“, kaže predsednik udruženja.
Kao jedan od glavnih razloga za sve manji broj nastavnika u Srbiji, Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, navodi primanja koja smatra isuviše niskim kako bi se privukli mladi u ovu branšu.
„U prosveti radi oko 80 odsto obrazovanog kadra u Srbiji, a plate su trenutno čak 12 odsto ispod proseka“, kaže Janković.
Dodaje i da se „vreme promenilo“, pa mladi imaju veći izbor poslova, a prosveta im zbog malih zarada nije prioritet.
„Više ne moraju da rade u prosveti, već to mogu i na drugim mestima – jedan profesor matematike ili informatike je tražen u školama, ali je tražen i na drugim mestima“, objašnjava predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Od 2017. godine, u okviru obaveznog predmeta Informatika i računarstvo, osnovci već od petog razreda počinju da uče programiranje.
Ova izmena nastavnog plana ogolila je problem deficita nastavnika informatike, kaže Jasna Janković.
„Imamo jednog programera koji može da zaradi 250.000 dinara mesečno programirajući i tog istog čoveka koji će zaraditi početnu platu od 74.000 u školi – da li mi zaista mislimo da će programer doći u školu?“, pita se ona.
Jasminka Marković, direktorka Centra za obrazovne politike, kaže za BBC da su upravo uslovi na tržištu glavni razlog što informatičari, ali i matematičari i filolozi, nalaze zaposlenja van škole.
I baza iz koje nastavnici ulaze u sistem obrazovanja sve je manja zbog „opšte nezainteresovanosti“, upozorava Jasminka Marković.
„Već godinama, možda čak i celu deceniju, od 27 mesta na fizici upiše dvoje studenata, matematičke smerove koji ne školuju studenta za IT industriju upisuje takođe vrlo malo njih…
„Isto je za biologiju, tako je i za hemiju…“, nabraja direktorka Centra za obrazovne politike.
Iz Društva direktora škola Srbije ukazuju i na nepovoljan „status nastavnika u obrazovno-vaspitnom sistemu“, koji smatraju još jednim „velikim problemom“.
Nastavni kadar se „ni za šta ne pita prilikom bilo kakvih reformi, iako je najpozvaniji i ti ljudi najviše žele da se neke stvari promene u sistemu“, kaže predsednik udruženja Ivan Ružičić.
„Bilo kakva individualnost, inicijativa i kreativnost nastavnika se guši, a opterećeni su više nekim drugim, administrativnim obavezama“, ističe on.
I izvan obrazovnog sistema nastavnici nemaju položaj u društvu kakav su ranije imali, pa „mlad čovek više neće u prosvetu“, smatra Jasna Janković.
„Odnos društva prema prosveti je loš, predaleko smo otišli, on je građen prema otporu prema učiteljima, danas se smatra se da je on tu da čuva decu, a ne da ih podučava“, priča Janković.
Mogu li studenti i penzioneri da ‘ugase požar’?
U nedostatku nastavnika na tržištu rodila se ideja da nastalu prazninu popune oni koji su radni vek proveli u prosveti, ali i drugi, koji tamo tek treba da stvore karijeru.
Dok za angažovanje penzionera na zamenama u školama „ne postoje zakonske prepreke“, moralo bi da dođe do prilagođavanja kako bi se omogućio rad i studentima završnih godina nastavničkih fakulteta, kaže Ivan Ružičić.
„Ideja je da ceo jedan semestar budu na nastavi i da se uz iskusnije profesore uvode u posao, ali mora da se pronađe sistemsko rešenje, pošto bi ti ljudi bili na zameni“, kaže Ružić.
Trebalo bi, dodaje, i pronaći način da oni budu plaćeni i da ne gube, primera radi, studentske stipendije i kredite ako se zaposle u školi.
„Nije poenta da rade besplatno, već da reše problem u sistemu i da za to dobiju neku naknadu“, objašnjava direktor čačanske Gimnazije.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, smatra da ovaj predlog „apsolutno ne pije vodu“, kao i da problem deficita kadrova „nije nastao preko noći i ne može se rešiti preko noći“.
„Ne znam ko će se vratiti iz penzije i kako će mu se odrediti zarada, a što se tiče studenata, postavlja se pitanje čemu studiranje“, pita se Janković.
Jasminka Marković kaže da je „apsolutno saglasna“ sa predlogom Društva direktora škola Srbije, „ali da to ne bude dugoročno rešenje“.
„Nisu ti ljudi otišli u penziju bezveze, ne možemo očekivati od nekoga u tim godinama da bude onakav nastavnik kakvog učenici zaslužuju.
„Ali, bolje išta nego ništa – bolje da imaju stručnu zamenu, nego da nemaju nastavu uopšte ili da dobiju polovična rešenja, pa da hemičar predaje fiziku, na primer“, objašnjava.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razloga nisu odgovorili na pitanja o tome da li će se i na koji način sprovesti predlog o privremenom zapošljavanju studenata i penzionera u nastavi.
Život na zameni: Nesigurnost odvlači nastavnike od prosvete
Jelena Marković, profesorka engleskog jezika, radila je u četiri osnovne i srednje škole u Pančevu i okolini.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2008, tri naredne godine provela je „po zamenama“, a usled nemogućnosti da dobije posao za stalno rešila je da ode na privremeni rad u Kinu.
„Posle nekog vremena, digneš ruke“, sumira iskustvo u prosvetnom sistemu za BBC na srpskom.
U trenutku kada je odlučila da napusti prosvetni sistem, radila je paralelno kao zamenska nastavnica i profesorka jezika u privatnoj školi.
Morala je da se navikne na „život na stendbaju“, kako kaže.
„Bilo je mnogo teško jer moraš da poremetiš sve obaveze koje imaš pored toga – oni te zovu danas za sutra ili čak se dešavalo da me zovu ujutru da dođem popodne da zamenim koleginicu“, prepričava Jelena.
Uprkos poteškoćama, istrajavala je u nadi da će dobiti stalno zaposlenje, ali ono ni posle tri godine nije bilo na vidiku.
„Mislila sam da će me možda neko primetiti ili će shvatiti da im u nekoj školi treba baš ovakva profesorka, pa nisam odbijala – svaki poziv sam prihvatala“, kaže Marković.
Zamene su, kako kaže, bile česte, ali su trajale „najduže mesec dana, a najkraće jednu nedelju“, dok mesta za stalno u tim školama nije bilo.
Njen kolega Nemanja Petrović ima tek šest nedelja iskustva u samostalnom radu sa decom, a tokom ovog perioda spoznao je prednosti i nedostatke rada na zameni.
„Prednosti su svakako u tome da se pruža mogućnost sticanja novih iskustava i bliže upoznavanje sa radom u školi, a jedina mana može da leži u tome što učenici nastavnika na zameni ne shvataju ozbiljno, pa pomisle da mogu da rade šta hoće“, priča on.
Ipak, kako kaže, deca ga cene jednako kao i ostale kolege, pa nije bilo neprijatnih iskustava.
Dok Nemanja planira karijeru za katedrom, mnogi njegovi vršnjaci ne žele da traže posao u školi.
„Posle završenog fakulteta ili tokom studija, ljudi zaobilaze rad u državnoj školi, zato što je posao nastavnika poprilično degradiran u društvu i malo plaćen, planovi nastave sastavljaju se van škola, a roditelji često krive nastavnike za neznanje i nevaspitanje dece“, nabraja.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ističe da je „od 2014. do 2018, od 110.000 ljudi zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, više od 35.000 bilo zaposleno na određeno vreme“.
U njih spadaju i nastavnici na zameni.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja je bila na snazi do 2021, dovela je do velikog broja zaposlenih na određeno vreme i stvorila „veliki problem“ u prosveti, kaže.
„Uglavnom su to bili mladi, koji su dolazili u sistem, ali nisu u njemu mogli da pronađu sigurnost, niti da dignu kredit i reše stambeno pitanja ili zasnuju porodicu“, opisuje Janković.
Sve učestaliji slučajevi nasilja nad prosvetarima još jedan su dokaz nedovoljnog nivoa poštovanja dece i roditelja prema predavačima, dodaje.
„Zašto sada neko da dođe da radi u školi, da bude slabo plaćen, još i da ga tuku?“, pita Janković.
Kako vratiti nastavnike u učionice na duži rok?
Posle rada u inostranstvu, Jelena Marković se vratila u Srbiju i sada radi za stranu kompaniju u Beogradu.
Engleski jezik, koji je tokom studija usavršila, više ne koristi u učionici, već u kancelariji.
U prosvetu bi se, kaže, vratila ukoliko bi se nekoliko stvari promenilo iz korena.
„Mislim da su profesor i doktor dva najvažnija zanimanja u jednoj državi, a to gde se nalazi prosveta u Srbiji dovoljno govori kako se odnosimo prema profesorima“, nezadovoljno priča filološkinja.
Ali, promene koje Jelena i drugi prosvetari priželjkuju zahtevaju vreme.
Uz poželjne promene i cilju popravljanja situacije sa deficitom nastavnog kadra, za boljitak bi bilo potrebno „ne manje od decenije“, smatra Jasna Janković.
„To je sigurno, a koliko je potrebno i više od toga, to ne mogu da kažem u ovom momentu“, ističe.
Prva mera koju je neophodno sprovesti jeste povećanje primanja prosvetnim radnicima, kaže Janković.
Uprkos mnogim problemima, kojih je i sam svestan, 22-godišnji Nemanja Petrović nema nameru da odustane od nastavničkog poziva.
„Treba voditi generacije koje nam dolaze, obrazovati ih da postanu misleća bića našeg društva, što je zapravo osnova svega, pa tek onda i da nauče neke bitne i korisne stvari iz nemačkog jezika“, priča apsolvent germanistike.
Zato će potvrdno odgovoriti i kada naredni put budu pozvali da zameni koleginice ili kolege u osnovnim i srednjim školama, ističe.
Pogledajte zbog čega za školu nikad nije kasno:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
