Pravnici podeljeni – da li je prihvatanje evropskog plana kršenje Ustava

Iako iz Evrope tvrde, a analitičari zaključuju – da je evropski predlog u Briselu predsednik Srbije prihvatio, on to ne potrvđuje, ali ni ne demantuje sasvim. Insistira, međutim, da on nije ništa potpisao. Pravnici, pak kažu da, ako je sporazum usmeno prihvatio, onda ne mora ni da ga potpisuje. Lome se koplja i oko toga da li je evropski sporazum uopšte u skladu sa Ustavom, gde je Kosovo neodvojivi deo Srbije.

Pokušaji da se razjasni šta je rezultat razgvora i dogovora da se dalje razgvora o implematanciji nisu urodili plodom:

RTS: Žozep Borel je kazao da ste se složili da nisu potrebni dalji razgovori o predlogu, ali to dosta neodređeno zvuči…

„Naravno, naravno, zato što nije mogao da upotrebi izraz „endorsed“ dakle podržan, da sam podržao, ili „accepted“ ili „approved“ dakle ništa od toga. Naravno, vrlo nedoređeno jer ja sam govorio o konceptu i o okviru. Nije problem“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

RTS: Šta je na kraju tog pregovoračkog procesa koji smo sada ponovo pokrenuli?

Vučić: Je l Srbija potpisala to?

RTS: Ne, nije potpisala

Vučić: Pa šta onda hoćete?

Sporazum i ne mora da bude potpisan, jer se ne radi o međunarodnom dogovoru koji bi bio i pravni dokument već o političkom sporazumu kakav je, na primer, i Briselski sporazum, kaže profesor međunarodnog prava na univerzitetu u Redingu Marko Milanović. Kao takav ne zahteva neku posebnu formu prihvatanja.

„To je poltički sporazum, da li ga poptisujete, da li se popenete na planinu i proglasite planeti da ga prihvatae, da li ga krvlju potpisujete, staavljate pečate, svejedno je. U pitanju je potlitčki sporazum, a ne međunarnodni ugovor“, pojašnjava Milanović.

Pravnik Dragutin Nenezić kaže da je, prema njegovom mišljenju, prihvatanje teksta sporazuma jednako potpisivanju i poziva se na Bečku konvenciju o ugovornom pravu.

„Briselski sporazum jeste prošao Skupštinu kao međunarodni sporazum. Mene vrlo zanima da li će se ponoviti sa ovim dokumentom. Ali, iskreno me ne bi iznenadilo da Skupština o njemu uopšte ne raspravlja. Na kraju krajeva, to je za njegovu obaveznost po toj istoj Bečkoj konvenciji sasvim sporedno pitanje. On obavezuje nezavisno od toga da li su unutrašnje procedure predviđene našim pravom unutrašnje ispunjenje ili nisu, i u tom smislu tako treba da se tretira“, rekao je Nenezić.

I dok advokat Zdenko Tomanović kaže da je sporazum protivzakonit i u suptrotnosti sa Ustavom, profesor Milanović tvrdi da se Ustavni sud već određivao o Briselskom sporazumu, koji je proglasio upravo političkim sporazumom kome se stoga ne može određivati usklađenost sa Ustavom.

„To nije protivustavni sporazum. Možda je loš, možda je dobar, ali protivustavan nije“, kaže profesor Milanović.

Ako i kada dođe do potpisivanja međunarnog pravnog dogvora u kasnijoj fazi pregovora koja podrazumeva korake za implementaciju, onda se stvati menjaju. Skupština će morati o tome da se izjasni, po potrebi i Ustavni sud, i pitanje da li treba ili ne treba menjati Ustav, kaže Milanović.