Mentalitet stanovnika Novog Sada nadaleko je poznat, naravno, generalizovan, pa samim tim i nekad tačan, nekad baš i ne, jer nismo svi isti. Novosađani se najčešće opisuju kao mirni, tromi, pronicljivi, ljubazni, miroljubivi, trpeljivi, sarkastični… Nešto od toga ušlo je i u viceve.
Mnogo je veći broj viceva o Lali i Sosi, koje dosta ljudi van našeg grada povezuju sa Novosađanima, ali znamo da je ovde, zapravo, reč o Banaćanima. O Novosađanima ima dosta internih fora, koje su najverovatnije smislili sami Novosađani, a mi smo prikupili neke od njih.
– Kako Novosađanin muva devojku u noćnom klubu?
Sutradan se hvali drugarima: Al’ sam sinoć jednu šmekoooo…
– Kako Novosađanin muva devojku na moru?
Gleda je sedam dana i ode kući…
– Kako se zove brat od Brus Lija sa Telepa?
Zo Li.
– Kako Novosađani kažu „Vrh brate“?
„Špic, derane“.
– Koji je novosadski naziv za Supermena?
Ekstra-gari.
– A za Mađare?
Hun-gari.
– Šta Novosađani misle o Beogradu?
Jako lep, velik grad, ali 80 km zabačen od Novog Sada.
– Pita Novosađanin komšiju Novosađanina: „Komšo, gde si ti bio tako rano“?
„Išao sam na železničku stanicu da ispratim taštu“, odgovara ovaj.
„A što si tako garav, pobogu?“, čudi se prvi.
Komša odgovara: „Grlio sam lokomotivu!“.
– Koji je novosadski naziv za Ivu Lolu Ribara?
Ištvan Bećar Pecaroš.
– Najjača scena za vreme protesta: Novosađani beže od policije preko Pozorišnog trga i stanu na crveno svetlo na semaforu.
Da li se slažete da ovi vicevi dobro opisuju Novosađane? Znate li vi još neki?
