Cene osnovnih životnih namirnica iz dana u dan rastu. Na udaru poskupljenja sada su se našli šećer i piletina. Stručnjaci kažu da je to vrh ledenog brega i da se u narednom periodu mogu očekivati nova poskupljenja – što znači pad standarda. Kažu i da zamrzavanje cena pojedinih proizvoda, što je do sada radila Vlada Srbije – nije dobro rešenje.
Cene rastu, novčanici sve tanji. Po povratku iz kupovine – kese i cegeri sve prazniji. Poskupeli su hleb, mlečni proizvodi, kozmetika, gorivo. I tu nije kraj. Vlada Srbije je odlučila da šećer sa 102 poskupi na 109 dinara, dok kilogram piletine najviše sme da košta 319 dinara.
„Budući da je reč o namirnicama koje čine osnovnu potrošačku korpu svakako će to negativno se odraziti na kupovnu moć i očekujemo da će u nekom predstojećem periodu standard građana nažalost biti niži. Očigledno da je sad pritisak proivođača toliko velik da se prosto cene moraju povećati u suprotnom bi došlo do nestašice tih proizvoda“, kaže Mladen Alfirović iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
Nestašice je već bilo. Rafovi za mleko, šećer, i ulje – pre samo nekoliko nedelja u mnogim prodavnicama su bili prazni. Građani kažu da ih to brine i da poskupljenje osećaju iz dana u dan.
„Brašno, šećer, ulje, meso, tako da, to je to“.
„Hiljadu dinara je danas došlo kao 100 dinara, šta možete za 1000 dinara da kupite, ja bih volela da vidim i Vučića i Malog i ostale da pazare oni za 300 ili 1000 dinara, da vidim šta će da pazare“.
„Šta se ima kupi se, šta se nema ne kupi se i u krug“.
Novinar: Primećujete li da su cene skočile u radnjama?
„Da“.
Novinar: Šta primećujete da je najviše poskupelo?
„Pravo da Vam kažem sve“.
„Pijaca je poskupela, evo odete na pijacu – u ovo doba nije paradajz bio koliko i paprika i šta ja znam“.
Pored poskupljenja, Vlada je odlučila i da odmrzne cenu dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koja je do sada bila određena na nivou od maksimum 128 dinara, dok je procenat dozvoljene marže – udvostručila.
„Ovakve mere ograničavanja cena životnih namirnica nisu najbolje rešenje zato što na kratak rok deluje da se nešto uradilo – cene miruju, ali na duži rok dovodi do toga da sve one informacije sa tržišta o tome šta se dešava u prethodnim proizvodnim koracima ne dolaze do krajnjeg kupca i prodavca i onda nemamo mogućnost da tržište reaguje na te podsticaje i zato dolazi često do nestašica“, kaže ekonomista Mihailo Gajić.
Sagovornik N1 dodaje da se rast cena može očekivati i dalje.
„Ono što je trenutno prilično loše je to što će poljoprivredna sezona biti lošija nego što je to bilo planirano delimično je to i zbog suše, a delimično je to zbog poskupljenja inputa i sirovina u proizvodnji usled tih političkih trzavica na liniji EU – Ruska Federacija, tako da najverovatnije ne možemo da očekujemo da će doći do smanjenja cena hrane u nekom bliskom vremenskom periodu“, kaže Gajić.
Poslednjih nedelja skuplji je pirinač. U tome ga prati i krompir koji je poskupeo za 152 odsto. Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković kaže da su glavni krivac za to poskupljenje – svadbe.
