Ispovest porodilje iz Novog Sada: „Sistem je odavno zakazao“

„Neka vikne svaka žena koja je doživela akušersko nasilje i neka se svakoj ženi objasni šta ono podrazumeva i šta su njena prava“, kaže za 021.rs Nina Karanović iz Sremske Kamenice.

Ona se, kako nam govori, porodila u Betaniji 2021. godine i to ne pamti kao lepo iskustvo.

U porodilište je stigla sedam dana nakon termina.

„Sedela sam u čekaonici nekoliko sati kada su me konačno smestili na odeljenje, u sobu u kojoj klima nije radila ili je nije ni bilo. Tu sam satima čekala da mi daju da popijem ricinusovo ulje, nakon čega su me smestili u neku drugu sobu na patologiji trudnoće gde je trebalo da dočekam početak porođaja. Nešto pre ponoći, pukao mi je vodenjak i našla sam se u mraku, u lokvi krvi. Prestravljena, stisnula sam čaršav između nogu i lutala po hodniku kako bih našla sestru ili doktora. Krv nije prestajala da curi. Nakon što mi je naređeno da se ponovo istuširam, što u datom trenutku zaista nije imalo nekog smisla, odvedena sam u pretporođajnu salu“, priseća se Nina.

Ona navodi da su kontrakcije krenule vrlo brzo, već oko ponoći, ali da se sporo otvarala pa je nakon 10 sati osećala da gubi snagu i da neće moći da izdrži.

„Osoblju sam, u više navrata, vrlo jasno skrenula pažnju na to. U stanju potpune nemoći, straha za bebu i sebe, osećajući da sam na izmaku snaga i da situacija ne sluti na dobro, pokušala sam ležeći da izvučem telefon iz fioke pored kreveta, kako bih pozvala u pomoć. Niko se u životu nije toliko izderao na mene i izvređao me kao spremačica koja je naletela na tu scenu. Čula sam kako jedan od doktora govori da me porode carskim rezom jer neću izdržati ako se tako nastavi. Video je da gubim snagu i da se sporo otvaram. Posle toga ga više nisam videla. Ipak, doktorka ga nije poslušala i insistirala je na prirodnom porođaju“, priča naša sagovornica.

Nina govori i da joj je babica u nekom trenutku dala injekciju za koju je rekla da služi da ublaži bol, a u stvari uzrokuje spavanje, odnosno padanje u nesvest između kontrakcija.

To me je dotuklo i psihički dokusurilo, jer su me iz stanja obamrlosti dizali razarajući naponi. Ponavljala sam im da neću izdržati i da spasu bebu. Oko pola 11 ujutru naređeno mi je da odšetam u porođajnu salu, ali sam govorila da ne mogu i insistirala na tome da me neko pridrži, sve mi je bilo mutno pred očima, jedva sam izgovorila tih par reči“, dodaje ona.

Oko sat vremena kasnije rodila je dečaka.

„Kada je videla da je đavo zaista odneo šalu i da uz sve moje napore da mnogo puta ‘guram’ na njen znak, ipak gubim svest, doktorka mi je skakala po stomaku (ozloglašeni Kristelerov zahvat), šamarala me je jer sam padala u nesvest. Nakon što me je više puta ‘vraćala’, nastavljala je da ponavlja da ‘guram iz sve snage’, da bi na kraju vakuumom izvukla namučenu bebu. Ta tarantinovska završnica u porođajnoj sali trajala je oko sat vremena. Odmah nakon što je beba izašla, doktorka i babica su krenule da me šiju naživo, verovatno misleći da više ni bol ne osetim, ali sam ih u tome nekako sprečila i pozvan je anesteziolog kako bi mi uradili reviziju materice“, kaže Nina.

Ona dodaje da se danima nakon porođaja žalila na bolove i obilna krvarenja, da je bol sve jači i da jedva drži bebu.

„Nekoliko dana kasnije, pregledali su me stažisti koji su uz osmeh utvrdili da je sve u najboljem redu. Otpuštena sam iz ‘Betanije’ u dobrom opštem stanju, tako nekako je navedeno u izveštaju. Samo sam želela da odem kući. U porodilištu, od tolikog medicinskog osoblja koje je prodefilovalo kroz našu sobu, nije imao ko da me sasluša. Nikog nije zanimalo, sve sami roboti. Nisam razmažena, ne preuveličavam, osećala sam se sve gore, trebala mi je pomoć, trebalo je valjda neki doktor da me pregleda, da mi veruju, da mi barem izvade krv – to nalaže zdrav razum“, smatra naša sagovornica.

Nina kaže da joj je kada je odlazila rečeno da kod kuće slobodno pije lekove protiv bolova i da je sve što proživljava normalno.

„Samo nekoliko dana nakon tih izjava dobila sam jaku groznicu i visoku temperaturu, pozlilo mi je i da ne dužim – ispostavilo se da imam sepsu. Preživela sam, preživeli smo. Mnoge žene i bebe nisu i neće jer je sistem odavno zakazao“, ističe Nina Karanović. 

Zato, smatra ona, svi moraju zajedno i solidarno da nastupe kako bi žene u porodilišta odlazile „bez straha da li će iz njih izaći same ili uopšte“.

Žene su progovorile

A poslednje dve nedelje žene se zaista oglašavaju i dele svoja iskustva, nakon što je porodilja iz Sremske Mitrovice optužila doktora za smrt bebe. Organizovani su i protesti u Beogradu, Vranju i Sremskoj Mitrovici.

Na Instagram stranici poznate voditeljke Ane Mihajlovski deljene su brojne potresne i zabrinjavajuće priče.

Mihajlovski koja na svom nalogu daje reč ženama koje su prošle kroz nasilje u porodilištima, osim najočiglednijih slučajeva akušerskog nasilja osvetlila je i primere koji prolaze ispod radara.

„Desetine žena zakazano bez objektivnih razloga, čak i nedeljama pre realnog termina na indukciju ili carski rez. Šta se dešava sa ženama kojima pukne vodenjak i dođu da se porode? One imaju kontrakcije po hodnicima satima, mnoge ne dobiju epidural jer je anesteziolog zauzet onima koje plaćaju nešto što je osiguranje već platilo. One ostaju same i zapostavljene jer je ionako ljuto medicinsko osoblje pretrpano zakazanim porođajima bez medicinskih razloga, a nesavesni doktori besne na njih, jer priroda remeti njihov nailzgled savršeno organizovan dan“, napisala je ona u jednom postu. 

Pokrenute su i kampanje za prisustvo partnera ili drugog pratioca na porođaju, a više porodilišta, među njima i ono u Sremskoj Mitrovici, su to i odobrila.

Portal 021.rs uputio je pitanja o prisustvu pratioca porođaju i novosadskoj „Betaniji“, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Zašto nisu prijavile?

Ministarstvo zdravlja, Poverenica za ravnopravnost i Zaštitnik građana, pozvali su žene da slučajeve nasilja u porodilištima prijave institucijama.

Ipak, brojni su razlozi zašto žene ne prijavljuju nasilje u ginekološko-akušerskim ustanovama – od nepoverenja u institucije, pa do nemogućnosti pronalaska veštaka koji bi veštačili u slučajevima koji bi mogli da budu štetni po njihove kolege.

Razlozi nekad prevazilaze proceduralne granice. U razgovoru za 021.rs Nina Karanović, koja je opisala svoj slučaj, kaže da je bila spremna da pokrene postupak i da se obratila pravnom timu za borbu protiv akušerskog nasilja, ali da je odustala pre prijave, jer je, kako kaže, ipak prošlo previše vremena do trenutka kad je smogla snage da prijavi. Ona dodaje da joj je pravnica rekla da mnoge žene odustaju i jer nemaju podršku okoline.

Problem je i nepoznavanje svojih prava i pravnih mehanizama, a kada slučaj eventualno stigne do suda dolazi do novih prepreka. Sudski sporovi su dugi, naknade štete su niske, pa često dođe i do zastarelosti predmeta. 

Stručnjakinja za medicinsko pravo dr Hajrija Mujović nedavno je za Blic rekla da je sistem nadoknade i pravne zaštite „dosta obeshrabrujući za pacijente“.

„Sudije nedovoljno poznaju pravnu problematiku vezanu za medicinu. Nema sistematičnog pristupa celoj toj materiji. U samoj sudskoj praksi se pojedini pravni instituti mešaju, kao na primer pojam krivičnog dela protiv zdravlja i lekarske greške, što pravno gledano ne mora biti isto. Nisu dobro razgraničeni ni pojam krivice u krivičnom i u građanskom pravu“, istakla je dr Mujović.

Ona je iznela i podatak da je u poslednjih 10 godina u Srbiji podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja. Zbog tog krivičnog dela je osuđen 21 zdravstveni radnik. Sedmoro od njih na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano.

U poslednjih pet godina je u Osnovnom sudu u Novom Sadu, prema saznanjima 021.rs, doneta samo jedna presuda u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti i ona se odnosila na nesavesno postupanje lekara Hitne pomoći. 

Krivično delo izvršeno je 2011. godine, optužni predlog podnet je 2017. a okrivljena je tek 2021. godine osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. 

Šta je akušersko nasilje i koja su vaša prava?

Portal Bebac piše da se akušersko nasilje odnosi i na bilo koju vrstu fizičkog, verbalnog ili emocionalnog zlostavljanja koje žena doživljava tokom trudnoće, porođaja ili postporođajnog perioda. To može uključivati nedolično postupanje, nepoštovanje, zanemarivanje, ili sprovođenje medicinskih procedura bez pristanka žene.


Prema ovom portalu, definisano je sedam kategorija akušerskog nasilja:

  • Zlostavljanja ili pružanje zdravstvene zaštite bez poštovanja, uključujući fizičko zlostavljanje
  • Kliničke procedure sprovedene bez pristanka pacijentkinje, 
  • Lečenje uz kršenje principa poverljivosti, 
  • Uskraćivanje dostojanstva pri lečenju, 
  • Diskriminacija, 
  • Napuštanje i zapostavljanje žene tokom porođaja 
  • Prinudno zadržavanje u zdravstvenim ustanovama

Svetska zdravstvena organizacija ističe da je potrebno i smanjiti broj neželjenih medicinskih intervencija. Među praksama koje se ne preporučuju na porođaju je i Kristlerov zahvat, koji se koristi da bi se ubrzao porođaj.

Među mogućim posledicama primene Kristelerovog zahvata su distocija ramena ploda, fetalna acidoza, fraktura rebara majke, kidanje perineuma, ruptura materice, dispareunija, stresna urinarna inkontinencija, akutna postpartalna retencija urina i drugo, navodi se u studiji. 

Ukoliko dožive akušersko nasilje žene mogu da se obrate savetniku za prava pacijenata, kao i inspekciji zdravlja. Bez obzira na ishod, to znači da će postojati trag, ukoliko kasnije žele da nastave sa gonjenjem odgovornih. 

Prijavite akušersko nasilje

Svaka žena ima pravo da dobije odgovarajuću negu tokom porođaja i da bude tretirana sa poštovanjem u okruženju koje poštuje pravo na privatnost. Pacijentkinje imaju pravo da donose odluke o svom telu i da budu informisane o procedurama.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, akušersko nasilje uključuje bilo koju vrstu fizičkog i verbalnog zlostavljanja, ponižavanja, prinudnog načina sprovođenja medicinskih procedura, što žene stavlja u poziciju ranjivosti. 

Ukoliko smatrate da ste bili žrtva akušerskog nasilja, postoje institucije i timovi kojima možete da se obratite:

– Zaštitnik prava pacijenata na teritoriji bolnice u kojoj ste bili izloženi nasilju (Novi Sad: 021/420-066, lokal 130mihajlo.knezi@novisad.rs i sandra.gavric@novisad.rs)

– Zdravstvena inspekcija: zdravstvena.inspekcija@zdravlje.gov.rszdravstvena.novisad@zdravlje.gov.rs

– Zaštitnik građana: 011 2068-100064 876 8505, zastitnik@ombudsman.rskabinet@ombudsman.rs

– Pravni tim za pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja: koracizena@gmail.com

- Advertisement -

Prokomentarišire

Najnovije vesti

“Mi i Vi: Tri godine kasnije…” JP “Pošta Srbije” i Institut za veštačku inteligenciju zajedno u budućnost

U prestižnom ambijentu univerzitetskog kampusa u Novom Sadu, Institut za veštačku inteligenciju Srbije obeležio je tri godine uspešnog rada....

Obavezno pročitajte

Srodni članci