Francuzi su na ulicama zbog najave povećanja starosne granice za odlazak u penziju i ovo je već šesti protest od početka godine.
Bez obzira na povod, svaki put građani složno izlaze na ulice – od srednjoškolaca i studenata, do penzionera. Svih obrazovnih zvanja i onih bez istih. Svi zajedno – jedni za druge. Zašto nije tako kod nas?
Sociolog Ratko Božović ocenjuje za N1 da mi imamo problem jer nemamo građanina.
„Tamo je prisutan građanin i građanstvo, a mi imamo strančarenje, imamo nešto što je daleko od onog da uspostavljamo građanstvo i zato je defektna kod nas kultura protesta„, kaže Božović.
Istoričar i gostujući profesor na Sorboni Stanislav Sretenović kaže da Francuska, pored kulture protesta ima i veoma jaku i izraženu institucionalnu kulturu, te da se ovakvi problemi uglavnom rešavaju u institucijama, što očekuje da će se i sada dogoditi.
„Ovo jesu jedni od najvažnijih protesta u poslednjih 30-tak godina, ali jedna od karakteristika protesta u Francuskoj su upravo ove različite cifre koje se daju vezano za broj učesnika. Na poslednjih šest do sedam velikih protesta, od kraja 90-tih videćete da se te razlike stalno povećavaju u odnosu na to da li brojevi dolaze od strane MUP-a ili organizatora protesta. Brojke variraju vezano i za jučerašnji dan mnogo, juče su organizatori objavili da je bilo 3,5 miliona, a vlada 1,2 miliona. Kako god bilo, verovatno su cifre negde između najtačnije ali svakako ovo je jedan od najvećih brojeva učesnika„, rekao je Sretenović.
Ističući da ne treba ni preuveličavati događaje, profesor navodi da se oni dešavaju i da Francuzi imaju kulturu da iskažu svoje stavove.
Na pitanje kako to da se u Srbiji stalno ženama povećava starosna granica za penziju i da niko ne protestuje, profesor Božović odgovara:
„Nekako sam se setio Francuske revolucije, onih glavnih oznaka – sloboda, jednakost i bratstvo…Nije to bez ostatka ostalo u istoriji to je prisutno i danas u kulturi protesta. Kad upoređujem to sa nama, imam malo nostalgije u saznanju koliko smo daleko od onoga što se naziva kultura protesta„, kaže Božović.
Kaže i da smo „imali 1996. – 1997. „fantastičnu pobunu građana koji nisu pristali da budu pokradeni na izborima“.
„Kiša je padala, padao je sneg. Građani su bili nasmešeni do kraja mirno i civilizovano su rušili one koji su ih pokrali na izborima. To je bila velika solidarnost i pobeda građanstva„, rekao je Božović.
On je, međutim, rekao da smo imali nedavno protest protiv krvavih košulja.
„Videli smo kako se to zvršilo jer ovde ne postoji solidarnosti. Imamo te fragmentacije, njihove realizacije u nekim pobunama. Nemamo saglasje u okviru jedne struke ili jedne orjentacije. Imamo društvenu dimenziju protesta, a ovde smo imali prevashodno politčku dimenziju. U zemlji u kojoj je manje više sve politika, kada je tako, imamo problem šta se dešava sa društvenom dimenzijom života„, kaže Božović.
Pored toga, kako dodaje, mi smo u velikoj meri i apolitični a i „strah je užasna senka u nama“.
„Tamo gde su ljudi u strahu nema ispravnosti„, kaže.
