Elektroprivreda Srbije (EPS) je 2022. godinu završila sa neto gubitkom od 73,7 milijarde dinara ili oko 630 miliona evra, što je uspeh jer je planirani bio 97,7 milijardi dinara, pokazuje Izveštaj o poslovanju za prošlu godinu, preneo je portal Danas.
Promena se desila u četvrtom tromesečju prošle godine, jer je do tada neto gubitak iznosio 79,5 milijardi dinara, da bi u poslednja tri meseca bio ostvaren profit od 5,8 milijardi dinara. Kako se navodi u izveštaju, bolji finansijski rezultat od planiranog ostvaren je zbog manje nabavke električne energije iz inostranstva i pada cene struje na tržištu. Takođe, smanjeni su i troškovi kupovine uglja, piše Danas.
Ipak, treba podsetiti da je i u 2021. godini napravljen gubitak od 13,8 milijardi dinara i to iako je za prvih devet meseci te godine EPS imao dobit od 8,2 milijarde. Dakle, samo u poslednja tri meseca 2021. napravljen je gubitak od 22 milijarde dinara.
Tako je od oktobra 2021. do kraja 2022. godine EPS izgubio 95,7 milijardi dinara ili skoro 815 miliona evra. Kolaps proizvodnje uglja i struje krajem 2021. posebno u decembru kada se prema opisima u izveštaju EPS-a blatnjavi ugalj toliko lepio po bunkerima i dozatorima da ga je sve manje prolazilo do kotlova.
Problem je eskalirao kada je prosečna toplotna moć ukupno iskopanog uglja pala ispod nivoa potrebnog za sagorevanje u termoelektranama, što je dovelo do ispadanja blokova u decembru 2021. i drastičnog pada proizvodnje električne energije.
Tokom prošle godine proizvedeno je osam odsto manje struje nego 2021. godine i dva odsto manje od plana. Kao razlozi se navode velika suša u slivovima Drine i Dunava i „manja količina raspoloživog uglja iz RB Kolubara“. Proizvodnja struje iz hidroelektrana bila je 23 odsto manja nego u prethodnoj godini zato što je su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili za 24 odsto, a na Drini za 28 odsto manji nego u istim periodima 2021. godine.
Proizvodnja struje iz termoelektrana u celoj 2022. godini bila je na istom nivou kao prethodne godine. Manju proizvodnju struje iz uglja za jedan odsto, nadomestila je veća proizvodnja iz gasa za čak 20 odsto.
EPS je prošle godine ukupno isporučio 36.060 gigavatsati struje, što je za tri odsto manje nego 2021. godine. Od toga 31.127 gigavatsati je sam proizveo, a nabavio je 1.622 gigavatsati od povlašćenih proizvođača struje iz obnovljivih izvora energije, 2.040 gigavatsati od trgovaca strujom, i ostalih 1.270 gigavatsati je kupljeno na berzi, od Elektroprivrede Republike Srpske i iz TE-TO Pančevo, koja pripada Gaspromu. U izveštaju se navodi da je EPS zbog popusta za domaćinstva koje je preporučila Vlada, za manju potrošnju struje, od 1. oktobra do 31. decembra, manje naplaćeno 2,4 milijarde dinara ili oko 20 miliona evra.
Prema izveštaju u poslednjem kvartalu 2021. godine, EPS je na tržištu kupio 1.244 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu za ukupno 289,7 miliona evra.
U 2022. godini EPS je nabavio 3.278 gigavatsati električne energije po prosečnoj ceni od 248,7 evra po megavatsatu, što ga je ukupno koštalo oko 815 miliona evra.Tako je za prethodnih 15 meseci na uvoz struje potrošeno oko 1,1 milijarda evra.
Najveći deo uvoza struje finansirala je država, ali se i EPS zaduživao. To pokazuje i visina finansijskog duga poslednjeg dana prošle godine od rekordnih 166,3 milijarde dinara (1,4 milijarde evra), što je za oko 19 milijardi dinara više nego na početku godine.
U izveštaju EPS-a navodi se i da su u decembru prevremeno otplatili 75 miliona evra kredita Unikredit banci, a još nisu isplatili obaveze od 30 miliona evra Eksport import banci Kine.
Razlozi za veliki gubitak su, kako je navedeno i neusklađivanje naknade za podsticaj povlašćenim proizvođačima iz obnovljivih izvora energije (OIE) do 31. jula 2022. godine i nagomilan gubitak od 25,3 milijarde dinara ili više od 200 miliona evra.
Pošto je od avgusta prošle godine Vlada usvojila povećanje naknade za OIE koja se naplaćuje od potrošača, do kraja godine EPS je smanjio gubitak po ovom osnovu za milijardu dinara. Oni tvrde i da su po osnovu naplate takse za javne medijske servise do sada u minusu 4,9 milijardi dinara ili oko 40 miliona evra.
U izveštaju o poslovanju navodi se i da potraživanja za neplaćenu struju iznose 62 milijarde dinara. Oko pola duguju domaćinstva na garnatovanom snabdevanju, a pola privreda na komercijalnom i rezervnom snabdevanju.
