Da je Novi Sad Evropska prestonica kulture, u kojoj se baštini poštenje, individualizam i talenat pojedinca, bez obzira iz koje porodice on dolazi jeste upravo dokaz što je grad Novi Sad dodelio Aleksi Balaševiću, sinu pokojnog kantautora Đorđa Balaševića 15 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Dečko koji obećava
Naime, bez političkih veza, bez obzira na to ko mu je bio otac, bez nepotizma, kako to obično biva u našoj zemlji Aleksa Balašević se okuražio da snimi svoj film po nazivu Megdan. Prepoznat od strane grada kao veliki talenat koji se rađa jednom u milion godina, i da je genijalan režiser i producent poput Martina Skorsezea i Andreja Tarkovskog, grad mu je brže bolje dao 15 miliona dinara bespovratno kako bi snimio svoje remek‐delo od filma i da se, zbog svog isključivo velikog talenta, svetla pozornice upere direktno u njega.
Ono što je u suštini manje bitno, jeste to da je kod njega bio premijer, pardon… bila premijerka države Republike Srbije Ana Brnabić i dala mu bezrezervnu podršku, jer kako iz ruke ispustiti toliko bogom dan talenat i pronicljivost i snalažljivost?
Anahrija i osećaj za socijalnu nepravdu
S obzirom da je Milan Đurić, novi gradonačelnik Novog Sada u novosadskom i alternativnom krugu ljudi poznat kao nekadašnji pank‐roker, verovatno je u Aleksi Balaševiću prepoznao bunt, osećaj za nepravdu, i revolt koji je preko filma želeo da podeli sa auditorijumom pa su novosadskom Tarantinu širom otvorena i gradonačelnikova vrata.
Sve navedeno je krucijalan dokaz i šlag na torti, da Novi Sad voli svoju talentovanu omladinu i da je ohrabruje da nastavi da se bavi umetnošću, jer svaki talenat pre ili kasnije uvek ispliva na površinu.
Idemo po Oskara
Ovaj, kako je Aleksa Balašević najavio, najskuplji film, pa se posle ispravio, kako nije sve u parama i da nije mislio na finansije, nego na kvalitet, što apsolutno, jel, nema veze jedno sa drugim bi trebao da ugleda svetlost dana sledeće godine, a glavne uloge su ponuđenje Viktoru Saviću i Andriji Miloševiću, kojima isto verovatno nije stalo do novca nego do kvaliteta, pa su honorarno i dobrovoljno pristali da glume u našem prvom filmu koji će najverovatnije dobiti Oskara; jer kad to nisu uspeli Goran Marković, Emir Kusturica, Živko Nikolić, Rajko Grlić ‐ Aleksa Balašević će sigurno, zar ne?
Ko o čemu…
U filmu, naravno kao i svaki buntovnik i čovek koji je morao da prođe trnovit put do vrha, svestan težine dna i koliko je teško doći na visoku lestvicu društva, borac za pravdu, i genijalni režiser Aleksa Balašević ima ideju da opiše trnovit put ljudi koji kreću sa dna i žele da ostvare svoje snove. Što je opet, dokaz o tome da su talentovani ljudi i empatični prema sredini iz koje dolaze. Svesni onoga što se dešava oko njih, ne živeći u echo chamberu oni žele da pokažu ljudima sa margina da nisu usamljeni, i da će uvek biti tu neko za njih da im snima filmove i da im pokaže da je put do vrha moguć, bez obzira na to ko ti je član porodice i da li imaš veze sa partijama na vlasti. Pa ko će bolje ispričati priču preko trnja do zvezda nego Aleksa koji se toliko namučio u životu da bi došao do svog filma prvenca, i to bez ikakve veze zahvaljujući pronicljivosti Novog Sada koji je uvek budan, nikada ne spava i samo čeka mlade umetnike da im da veliku svotu novca preko kojih će film omađijati čitavu planetu Zemlju i pokazati ko smo mi zaista. Pa ne stvarno, ko će bolje opisati Srbiju i srpski narod nego Aleksa Balašević, dečak koji je čitav svoj život morao od nule da gradi svoju karijeru bez ičije pomoći.
Nepostojeća firma, bespovratna sredstva?
Redakcija portala Čitaj gari ipak više voli serije nego filmove, pa ćemo u tekstovima koji slede detaljno objasniti kako su dobijene pare, od koga su dobijene pare, ali ćemo se raspisati i o nepostojećim firmama koje su otvarane neposredno pred konkurs kada su dodeljivana sredstva za umetnost. Naravno, Aleksa Balašević i grad Novi Sad nemaju veze sa tim, u to nemojte da sumnjate.
CIRKUS….